Ako Bog zaista postoji, i to si Ti, zašto se ne pokažeš na način koji bi nam svima bio razumljiv?

Ejmi Dajli

Želela bih, uz dužno poštovanje, da postavim sledeće pitanje… Zar ne bi bilo lakše kada bi Bog jednostavno sišao sa neba i svima objasnio da naša verovanja nisu u skladu sa onim što On želi? Zar to ne bi čitav univerzum dovelo do Jedinstvenog Znanja, i u trenu eliminisalo sve što smo ikada pogrešno razumeli?

Draga moja Ejmi... Tvoje pitanje je odlično. Ono je, zapravo, toliko dobro da je to jedno od prvih pitanja koja sam i sam postavio u svojim Razgovorima sa Bogom. Moj razgovor sa Bogom na ovu temu nalazi se u prvim pasusima prvog poglavlja prve knjige, od devet knjiga napisanih na 3,000 strana. Podeliću sa vama ovde taj svoj razgovor…

================================================

Toliko toga želim da Ti kažem, toliko toga da Te pitam. Ne znam odakle da počnem. Na primer, zbog čega se nikada ne otkrivaš? Ako Bog zaista postoji, i to si Ti, zašto se ne pokažeš na način koji bi nam svima bio razumljiv?

Činio sam to, mnogo puta. I sada to radim.

Ne. Mislim, na način koji koji je nepobitan; koji ne bi mogao da se opovrgne.

Kao na primer?

Da mi se pojaviš sada, pred očima.

To trenutno i radim.

Gde?

Gde god da si.

Ne, mislim na nepobitan način. Na način koji nijedan čovek ne bi mogao da negira.

Koji bi to način bio? U kojoj formi, u kom obliku bi voleo da se pojavim?

U obliku i formi u kojima zaista postojiš.

To nije moguće, jer ja nemam formu i oblik koje bi ti mogao da razumeš. Mogao bih da uzmem formu ili oblik koji bi mogao da razumeš, ali bi onda svi mislili da su videli jedini oblik u kome Bog postoji, umesto samo jednog od oblika — jednog od mnogih.
Ljudi veruju da sam ja onakav kakvim me vide, a ne onakav kakvim me ne vide. Ali ja sam Ono Što Se Ne Vidi, a ne ono u šta bih se protvorio u datom trenutku. Na izvestan način, ja sam ono što nisam. Iz tog oblika nepostojanja dolazim, i njemu se uvek vraćam.
Ipak, kada se pojavim u ovom ili onom obliku - u obliku u kome mi se čini da bi ljudi mogli da me razumeju — ljudi mi dodele taj oblik za sva vremena.


A ako bih se pojavio u bilo kom drugom obliku, nekim drugim ljudima, prvi bi rekli da se nisam prikazao drugima, jer drugima nisam izgledao onako kako sam izgledao prvima, niti sam im iste stvari govorio — te kako je moguće da sam to bio ja?
Vidiš, znači nije važno u kom obliku i na koji način se prikazujem — koji god način da odaberem i koji god oblik da uzmem, svaki će moći da se opovrgne.

Ali ako bi uradio nešto što bi dokazivalo ko si, a što ne bi moglo da se stavlja pod sumnju ili znak pitanja…

. . . opet bi bilo onih koji bi rekli da je u pitanju nekakva vražija rabota, ili naprosto plod nečije mašte. Ili nešto drugo, što nisam ja.
Ako bih se prikazao kao Svemogući Bog, Kralj Neba i Zemlje, pa i kada bih pomerio planine da to dokažem, i dalje bi bilo onih koji bi rekli da “to mora da je bio Sotona”.
I tako i treba da bude. Jer Bog ne otkriva Sebe Božanskog Sebi Božanskom putem spoljne opservacije, već putem unutrašnjeg iskustva. A kada unutrašnje iskustvo otkrije Božanstvo, spoljna opservacija nije neophodna. A ako je spoljna opservacija neophodna, unutrašnje iskustvo nije moguće.


Ako se traži da se prikažem, to neće moći da se desi, jer sam čin takvog traženja predstavlja neverovanje u to da nešto postoji; da se ništa Božije ne prikazuje. Takvo stanje proizvodi iskustvo. Jer vaša misao o nečemu je kreativna, a vaša reč je produktivna, dok su vaša misao i vaša reč, zajedno, fantastično delotvorne u stvaranju vaše realnosti. Samim tim, doživećete to da vam se Bog neće sada ukazati, jer da za vas Bog postoji, vi ne biste od njega tražili da se pokaže pred vama.

 

Neale Donald Walsch

Postavite pitanje