Moramo li da patimo?

Thiago Ferreira Moraes i Keddmia Castro Del Río

Nile, da li mislite da nam je patnja potrebna zato da bismo počeli da cenimo ono što nam predstavlja uživanje? Zbog čega patimo? Zbog čega zaboravljamo ko smo, pa onda patimo? Zbog čega sreća ne traje duže od nekoliko trenutaka? Zbog čega ne možemo uvek da se setimo ko smo, i da budemo srećni sve vreme, zašto?
Upravo sam napisao čitavu knjigu na ovu temu, pod nazivom Jedina bitna stvar. Ne mogu celu ovde da je navedem, ali da vidim da li mogu da pronađem neke delove koji bi mogli da pomognu da dobijete odgovor na svoje pitanje. ======================== Bog od vas ne traži da patite radi nekoga drugog. Veoma je važno da ovoga budete svesni, kako se ne biste našli u situaciji da mislite da nevolje i patnju doživljavate kao odgovor na želju Boga da doživi Božanstvo. Ako doživljavate nevolje i patnju, to se ne dešava zbog toga što ispunjavate želju Boga, već zato što ste zaboravili šta Bog želi. ******** Najveća želja Boga je da doživi Božanstvo u najpotpunijoj formi. Ta najpotpunija forma ne uključuje nevolje i patnju. Od vas se ne očekuje da doživite išta negativno, u bilo kom obliku, kako bi Bog u svakom obliku doživeo Božanstvo. Emocije koje dovode do nevolja su proizvod ljudskog uma. Bog nijedno stanje ne naziva “lošim”, niti “pobesni” ili se oseti “uvređenim” ili “isfrustrirarnim” pod bilo kojim oklonostima. Bog shvata da sve što se dešava predstavlja poziv da se Božanstvo iskaže na svom najvišem narednom nivou. Možda Vam je i ovo na teorijskom nivou jasno, ali, iako ste božansko biće, vi ipak niste sve ono što je Bog, tako da je, naravno, razumljivo da je moguće da vi patite, bez obzira na to što Bog ne pati. Kap u okeanu je svakako voda, ali nije okean. Ali, u poređenju sa podmolekularnom česticom, kap vode skoro pa da jeste okean — tolika joj je relativna veličina i snagadok se kotrlja poljem podmolekularnih čestica. Ono što je okeanu kap vode, to ste vi Bogu. To znači da je vaša božanska snaga proporcionalna vašoj veličini. A to znači da je vaša božanska snaga proporcionalna vašim problemima. Ovo bi mogla da bude najvažnija informacija koju ćete ikada dobiti. Kada se pogledaju u celokupnom kontekstualnom polju u kome postoji Bog, problemi sa kojima se svi mi suočavamo svakoga dana su potpuno zanemarljivi. Zaista, u okviru tog konteksta, to uopšte nisu “problemi” već naprosto “uslovi”. Pa ipak, svakome od nas sopstveni problemi, razumljivo (i logično), izgledaju ogromni. Sa njima se, ipak, suočavamo mi, a ne Bog. Ali, da li je tako...? Šta ako se Bog zapravo suočava sa tim problemima kroz nas? Ako Bog živi u nama, onda je tako. A Bog živi u nama, tako da to jeste istina. Poenta ove poruke je to da smo veći nego što mislimo — a naši problemi su, u odnosu na nas, manji nego što nam se čini. Mistici i mudraci vekovima govore da nam život nikada ne šalje problem veći od onoga što smo sposobni da podnesemo. U pravu su. A grupe nas, kada radimo zajedno, su dovoljno snažne da prevaziđu bilo koji problem koji su druge grupe nas stvorile. Sve što treba da uradimo je da odlučimo da ih prevaziđemo. Tako smo mi, u našem sopstvenom prostoru kao i u okruženju koje smo kolektivno stvorili kao vrsta, na neki način božanstva, na onaj način na koji je kap vode “okean” u prostoru podmolekularnih čestica. ================ Dragi prijatelji, ja shvatam da ovo možda izgleda kao plitak i nedovoljan odgovor na Vaša pitanja. Voleo bih da ovde mogu da Vam prepišem celu knjigu, jer ona sadrži odgovor na vaša pitanja na 200 strana. Evo još jednog odlomka iz nove knjige koja se neposredno bavi temom koja vas zanima… ************************************************* Ono što ću vam sada reći se ne govori olako. Bilo bi pogrešno pretpostaviti da se duboka saznanja poput onoga što ćete pročitati u narednim pasusima saopštavaju nehajno ili nepažljivo. Čak je sasvim suprotno. Ona se saopštavaju ozbiljno, i treba ih ozbiljno shvatiti. Ona dolaze iz pozicije punog uvažavanja onih koji su bili izloženi patnji, i sa željom da se pomogne onima koji trenutno pate, kako bi se njihova patnja i borba završile. Sa tog mesta punog nežnosti, želeli bismo da konstatujemo da tuga, bol i patnja nisu jedna ista pojava. To, naravno, ne znači da ne treba da obraćamo pažnju na patnju, da treba da se pravimo da ne primećujemo muke drugih i da nastavljamo kao da se u svetu ništa loše ne dešava. Naprotiv. Sve okolnosti na našoj planeti, svi uslovi Života, sami smo pred sebe postavili (nikada ne zaboravite: svi mi delujemo zajedno; svi smo mi Jedno) kako bismo mogli da donesemo odluku, izrazimo i doživimo ko smo u svom odnosu prema njima. Na taj način i oni koji pate i oni koji zaustavljaju pratnju drugih doživljavaju Sebe, onakvima Kakvi Zaista Jesu. To je upravo ono što se dešava na zemlji. Sve što se događa, događa se savršeno, i događa se ne bismo li se svi probudili. Mnoge su Duše rešile da postanu instrumenti tog našeg buđenja, mnoge prolaze kroz ogromne teškoće, mnoge čak i umiru kako bismo svi mi u sebi probudili Božanske vrline kao što su saosećanje, pažnja, razumevanje, strpljenje, ljubav i, najviše od svega, Ujedinjenost i Jedinstvo Života. Kao svedoci ovoga što se događa, svi osećamo duboku tugu. Na našem najdubljem nivou, tužni smo što je to bilo potrebno da bismo se probudili. Pa ipak, to ne znači da je patnja neophodna. ***** Tuga je emotivni dokaz vaše najdublje čovečnosti. Da ne volite, da vam nije stalo, da nemate saosećanja, malo je toga zbog čega biste bili istinski tužni. Tuga je kao medalja za pokazanu čast. Nosite svoju sa ponosom. Zaslužili ste je ranama na srcu. Bol je psihološki i fiziološki odgovor na podsticaje sa strane. Činjenica da osećate bol predstavlja dokaz širokogrudosti vaše Duše koja oseća ljudsku patnju. Kada ste u bolu jaki i podnosite ga hrabro, pokazujete plemenitu prirodu vašeg Svetog Putovanja. Patnja je odgovor Uma na tugu i bol. Ako patite dok osećate tugu i bol, to znači da ste doneli jasnu odluku da sada nije trenutak da doživljavate tugu i bol. Razlog za vašu patnju leži u toj odluci, a ne u samom njihovom postojanju. Tada dolazi do tuge i fizičkog ili emotivnog bola. Patnja je vaša objava da možda ne shvatate u potpunosti zbog čega su tuga i bol prisutni, i kako se sve to uklapa u Plan vaše Duše. Kada u potpunosti shvatite Sam Životni Proces i šta vam se u životu dešava, tada vaša patnja nestaje čak i ako se bol nastavi. Ništa se ne menja, ali je sve drugačije. Najveća razlika leži u tome što se više ni u jednoj životnoj situaciji nećete osećati kao žrtva. A sa prestankom viktimizacije prestaju i vaša borba i patnja. Po iskustvu mnogih, doći će vreme kada ćete biti u stanju svoju borbu i bol čak i da slavite (verovali ili ne), i to još dok ih doživljavate, čime se sama definicija menja prelazeći iz patnje u radost. Svako kome su ikada vadili bolestan zub i ko je, uz neprijatnu injekciju novokaina istrpeo beskrajne zahvate zubara, zna tačno o čemu se radi. Ili, da uđemo malo dublje, svako ko je ikada doživeo bol koji se javlja kada umre neko ko nam je drag – a ko, istovremeno, zna da je ta nama draga osoba na putu da se sastane sa svima koje je ikada volela, kao i sa Samim Božanstvom - zna tačno o čemu se ovde radi. Svaka žena koja je ikada rodila dete kome se dugo radovala i dugo ga priželjkivala tačno zna o čemu pričamo kada govorimo o bolu koji se pretvara u radost — čak i pre nego što sam bol prestane. Kada napravite taj pomak u odnosu na sve što vam se u životu događa, prelazite iz patnje u radost u izražavanju i doživljavanju života. Od tada na dalje, ništa vas više ne dotiče na način koji kod vas izaziva patnju — bez obzira na to što niste postali imuni na tugu i bol. ****** Pitanje, dakle, glasi: kako da napravite taj pomak u odnosu na sve što vam se u životu događa? Kako da promenite patnju u radost i borbu u mir? ============ Kraj izvoda ========= Knjiga koju sam upravo napisao se u najvećoj meri bavi baš pitanjem koje je navedeno na kraju izvoda. Nadam se da ćete je pročitati. Kao i uvek, šaljem Vam Božiju ljubav… Neale Donald Walsch

Postavite pitanje