Strah od smrti voljene osobe

Devon L.

Pročitala sam RsB knjigu 1-3 i sada novu ’Kod kuće sa Bogom’. Imam 24 godine i u vezi sam sa svojim dečkom 9 godina. On je ljubav mog života, moj najbolji prijatelj i najdraži poklon Univerzuma.
Pre nekoliko meseci, počela sam da imam nekontrolisane strahove da bi on nekako mogao da umre. Zvala sam ga telefonom da se uverim da je siguran i u školi i počela da brinem sve vreme kada nismo zajedno. Do sada, ove misli kako on umire i ostavlja me samu su se samo pogoršavale.
Stvaram slike u umu o strašnim stvarima koje mogu da mu se dese i sećam se da Bog kaže u vašim knjigama da probamo da se oslobodimo negativnih misli/osećanja istog trenutka i da mislimo na nešto drugo (jer stvaramo realnost u odnosu na ono na šta se fokusiramo). Veoma jako sam pokušavala da skrenem svoje misli, ali i dalje ih imam sa sve groznim slikama. Takodje, znam da čemu se opiremo to istrajava, pa sam probala i da ih prihvatim i sada sam uplašena da će i to nekako doprineti njegovoj smrti.
Mislim da bi njegova smrt bio moj najveći izazov, i zato sam u ovakvom strahu – jer ako je to istina , da li ću ja to manifestovati, kao test?  Znam da je smrt izbor svake duše na neki način, ali moja anksioznost se ne umanjuje. Razmišljam da pojačam anksiolitike na kojima sam trenutno ili da možda krenem na terapiju jer ovi strahovi preuzimaju moj život. Znam da ste veoma zauzeti, ali bih jako cenila bilo kakav odgovor, i nadam se , malo miru.
Hvala vam što se pročitali moju poruku.
Devon L.
 

Draga Devon, hvala što si pisala. Dobro je podeliti ovakve stvari s’vremena na vreme sa nekim. Pomaže da napravimo malo jasnoće, ako bar i na kratko vreme.
Prvo što želim da ti kažem je da to što ti se dešava uopšte nije neobično. I sam imam veoma lepu i posebnu ljubavnu vezu. Ona je ljubav mog života, i ja takodje uhvatim sebe kako brinem o njenoj smrti ili nekim nesrećama i ostalim bezveznim stvarima. Imao sam te misli, kao i vizije ponekad. Više puta. Pre neki dan je otišla na put da poseti staru prijateljicu i prva stvar koja mi je pala na pamet je ’ O, moj Bože, doživeće užasnu nesreću! Nikada je više neću videti!’
Stvarno sam to pomislio. Tako da... drugo što hoću da ti kažem je da se opustiš. Ne doživljavaš nikakvo neuobičajeno iskustvo. Verujem da je veoma normalno za ljude koji su duboko povezani da zapadnu u ovakva raspoloženja. Čini mi se da to nailazi u talasima. Neko može živeti godinama i da nikada ne pomisli ništa slično, i ondaj bam! Čitav vrtlog misli kojih ne možemo da se otarasimo.
I, naravno istina je da što više pokušavaš da zaustaviš te misli tako više nadolaze. Trik je ne pokušavati da ih izbrišemo...već da dodamo na njih...
Što znači: svaki put kada imaš misao da tvoj dečko umire ili vidiš neku užasnu viziju ili da mu se nešto desilo...dodaj tome osobu koja prilazi i kaže – ok, seci! To je to! Snimljeno! Kao režiser nekog filma. Zatim neka režiser kaže: Ok, prijatelji, možeš da se izadješ iz scene sada. To je samo fikcija. Nije stvarno. Idi u stvaran život.
ONDA, pruži sebi sliku tvog dečka živog i doborg kako nastavlja svoj život na divan način...pruži sebi sliku vas dvoje zajedno, blisku budućnost, čak vas zamisli kao stare, sede i stare. Dozvoli sebi bilo koju sliku koja je suprotna od nesreće ili njegove smrti.
Na taj način ti dodaješ podatke. Ne pokušavaš da ih ukloniš, već da dodaš na njih i da zavšiš priču onako kako ti želiš.
Sada, jedna finalna stvar. Ti ne stvaraš realnost svog dečka. Izvini, ali niko nema moć da uradi tako nešto. Ne bi to mogla ni kada bi htela. Pa, čak i kada bi se nešto desilo mojoj divnoj dami, bio bih siguran da moje misli nemaju veze sa tim. Svi smo mi nezavisno duhovna bića, u potpunoj kontroli nad svojom realnošću. Niko ne može da nas kontroliše spolja i niko ne može da misli za nas.
I pokušavam SADA da slavim svaki trenutak koji provedemo zajedno, potpuno i kompletno, svaki momenat koji delimo sada, u sadašnjem trenutku. Ne dozvolim da prodje dan a da joj ne kažem da je volim. A ako imam misli o njenoj smrti to je prosto deo ciklusa koji se ponekad odigrava u našim glavama.
Zar to nije sjajno?
Uvek sam mislio da je Bog na mojoj strani i da nemam zašto da brinem. Čak i kada se loše stvari dese, verujem da je to za moje dobro, i deo evolucije moje duše, pa onda prihvatim, čuvam ljubav i nastavim.
Još jedna stvar, Devon. Bog i Univerzum znaju kada misliš nešto što želiš da se ostvari a kada misliš nešto što nikako ne želiš. Drugim rečima, Bog poznaje ne samo slike i reči, već nameru srca.
RsB kažu da život sledi iz naših namera. Ako nije tvoja namera da on umre, bez obzira koliko misliš o tome, ne možeš biti uzrok njegove smrti. Jednostavno budi sigurna sa tim šta je tvoja namera. I moja idjea o obrtanju misli dodajući suprotne elemente je jedan od načina da usmeriš svoj um ka istini i ispravnoj nameri.
Jednostavno, zar ne?
Nadam se da ti je ovo bilo od pomoći.
Konačno, možda će ti koristiti da pročitaš poslednju knjigu iz kosmologije RsB – Srećniji od Boga. Radi se o stavu, i Moći Lične Kreacije.
Želim ti lep dan!
Zagrljaji...Neale.
 

Neale Donald Walsch

Postavite pitanje