Namera

11.01.2008. Bilten

 Kada sam bio dete mislio sam da je ljubav prvo misliti na druge. Onda sam u Razgovorima sa Bogom pročitao da treba sebe da stavim na prvo mesto. Da li ovo može biti ispravno? Kako ovu ideju da pomirim sa svojim ranijim shvatanjima?

Odgovor je da sve što radimo ima veze sa namerama. Ako je tvoja namera u životu da živiš najbolju verziju Sebe, viziju u kojoj si nežna, saosećajna, iskrena osoba, onda će tvoje ponašanje prema drugima izgledati kao da postavljaš druge na prvo mesto. Razlika je u tome što ćeš to činiti za sebe...jer je to ono što ti jesi.

Kada radimo stvari za druge (ili umišljamo da je to ono što se dešava), dva podmukla stava mogu da se pojave: Očekivanja i Ozlojedjenost. Možemo početi da očekujemo da nam oni za koje činimo stvari nešto "duguju", i možemo iskusiti rastuću ozlojadjenost ako nam "ne vrate" istom merom.


Sa druge strane, ako radimo stvari za sebe (čak i ako to rezultira lepim stvarima za druge), teško je da osetimo Očekivanje i skoro nemoguće da osetimo Ozlojedjenost...osim, ako ne razumemo prirodu onoga što se dešava. Na primer, ako poričemo ili ignorišemo da je namera da činimo za sebe, već smo ubedjeni da činimo za drugog.

Uistinu, sve što radimo, radimo za sebe, jer je svako delo čin samodefinisanja. Ceo život je proces odlučivanja toga Ko Si Ti. Tvoja svrha je da doživiš to i da stvoriš sebe u svojoj najboljoj verziji. Ovo se naziva Evolucijom.

Misli na sebe prvo u svakom trenutku odlučivanja. Misli o tome i o tome što želis da postaneš. Napravi najviši izbor u vezi toga - naslikaj najbolju sliku koju možeš da zamisliš u bilo kakvim okolnostima i tome Ko Si Ti - i sve ostalo će doći na svoje mesto.

Komentari