Tvoja Uloga

21.03.2008. Bilten

Dragi prijatelji...

Prethodnih nedelja kroz prošle biltene, primetili ste da me okupiraju sledeće teme:

Šta bi moglo da izazove produbljenje ideja o Bogu?
Šta bi moglo da promeni ljudska shvatanja o Životu?
Šta bi moglo da proširi misli o nama samima i o odnosima koje stvaramo?
 

 Ukratko: Šta bi moglo da promeni i modifikuje nagonska ponašanja ljudi?

Pogledajmo sada koja je uloga ljudi u svemu tome.

Složili smo se oko toga da svako ljudsko biće ima odredjenu ulogu. To nije mali korak, igranje uloge. Ne možete biti deo nečega na vibrantan i živ način ako niste svesni da ste deo tog procesa. To je, ako mislite da stojite izvan i posmatrate, mislićete da je sve "unutrašnji rad" i da za vas ne postoji prava uloga.

To ne bi bilo tačno.

Jedan je siguran način da zaobidjete ovaj stav - promena perspektive.

Prvi korak u učenju onoga što možete učiniti za boljitak sveta je promena perspektive, odnosno, promena perspektive u odnosu na ono što mislite da možete da učinite.

Dopada mi se F. Kennedy-eva rečenica: "Podeljeni, malo toga možemo. Zajedno, malo je onoga što ne možemo."
Pa, prva stavka mog posla je da ubedim čovečanstvo da MOŽE učiniti mnogo, UPRAVO SADA, kroz promenu perspektive velikog broja ljudi vezanu za pitanja Boga, Života i Naših Odnosa.

Dobra vest je da ne moramo ovo da radimo sami. Već postoji veliki broj ljudi širom sveta, koji su spremni upravo sada da se pridruže. Pitanje je samo kako možemo locirati jedni druge i naći način za saradnju, ubirajući našu kolektivnu enerigju uz fokus na Najvišu Svrhu i Nameru.

Ovo nije nemoguće.

Potrebna je posvećenost. Morate biti predani (1) prihvatanju i izražavanju vašeg istinskog identiteta, (2) upoznavanju onih sa kojima dolazite u kontakt sa njihovom ličnom veličanstvenošću, čudom i lepotom onoga što zaista jesu, (3) odradjivanju onoga što možete trenutno u svom ličnom domenu, kroz podelu ove istine i u pozivanju čovečanstva da napokon prepozna nove ideje.

Prvi korak nije manje važan od poslednjeg, možda je i najizazovniji. Iz svog iskustva i opažanja vidim da većina nas živi Slučaj Pogrešnog Identiteta. Ovo je prilika da zakoračimo izvan granica prethodnih shvatanja i ograničenih uverenja, i da Budemo Potpuno deo Čuda.

Govorim o Čudu koje već jesmo.

Dugo vremena živimo sa pogrešnom idejom o sopstvenom identitetu, zamišljajući da smo izdanci, ili kreacija, Božanskog koje nas je odvojilo od sebe i postavilo uslove pod kojima se možemo vratiti Njemu (Njoj, Tome). Rekli smo sebi, i svojoj deci i deci svoje dece, da ukoliko ne ispunimo odredjene uslove, ne možemo se vratiti Kreatoru, već ostajemo večno odvojeni od Njega (Nje, Toga).

Ovo je bila naša identifikacija. Odvojena deca od Boga, koja čeznu da se vrate, nadajući se da su osvojila povratak, težeći da budu dobra i poslušna.
Osim ako uopšte ne verujemo u Boga (a mnogi nisu u stanju da prihvate Boga kakvog sam opisao). U tom slučaju ništa od ovoga ne važi, i krećemo se zemljom, izranjajući kroz dane, sate bez smislenijeg puta nego dosezanja kraja, nadajući se malo sreći i tek malo postignuća uz put.
Ovde smo da živimo priču Novog Boga - Sutrašnjeg Boga - i sa njim, nove vrste ljudi. Živeći živote ne odvojeni od Boga (ili bez njega uopšte), već kao njegova ekspresija (imajući iskustvo Boga u svakom trenutku). Da li je ovako nešto moguće? Da li je ovakav preokret u okviru naših mogućnosti? Verujem da je odgovor da.

I ovo je prvi deo izazova.

Šta znači iskusiti "novi način postojanja"? Šta znači "živeti iskustvo" istinskog identiteta?

Za mene, znači prvo shvatiti da nema odvojenosti izmedju Toga Što Je Božansko i Toga Što Je Ljudsko. Drugim rečima, izmedju Boga i mene. Bog živi u meni, kroz mene, kao ja. Iako ne mogu ovo doživeti osim u veoma retkim momentima, mogu to da doživim onda kada želim i koliko god dugo to želim.


Izbor je uvek moj. Uvek.
Zašto onda konstantno pravim manje izbore? Zašto biram manjeg sebe? Verujem da je to zato jer ne verujem da Bog živi u meni, kao ja, već samo to želim. Želim da verujem da je to istina, ali nisam siguran u to - i na neki način sam uplašen da to spoznam.

Kako bi izgledalo kada bih se ponašao kao "Bog" - ili jednostavnije rečeno, kad bih se ponašao kao "Božanstvo"?

Pa, ako se ikada upustim u tu ideju, definitivno bi promenila čitavu moju ličnost. Doživeo bih sebe bez potrebe za bilo čim, ne ljuteći se, bez osudjivanja i razočarenja. Ovo bi promenilo moje reakcije kroz život i kroz virtualno svaku interakciju sa ljudima oko mene.
Bio bih mekši, sladji, nežniji, nikad ne bih ispravljao ili kontrolisao ili zahtevao, bio negativan ili kritičan prema drugima. Imao bih razumevanja, prihvatao bih sve sto se dešava u trenutku u kojem sam. Dopuštao bih, dopuštao, dopuštao...i ne bih čeznuo ni za čim osim onoga Što Se Trenutno Dešava, tako kako jeste.

Kao vodjenje ljubavi. Ništa nije neophodno, ništa se ne očekuje, ništa ne nedostaje, i ne postoji želja ni za čim više od onoga što se trenutno dešava, tako kako jeste.

Život je, čini mi se, Božije vodjenje ljubavi. Mi, kao pojedinci Božanskog, možemo da vodimo ljubav sa Životom svakog trenutka, onako kako se odmotava pred nama, voleći sebe ovakvim kakvi jesmo, i onda šireći tu bezuslovnu ljubav ka svima čije smo živote dotakli.

Možemo to. Možemo...

Ljubav i zagrljaji...

Neale

 

Komentari