Da li je ovo zaista Božija poruka?

8.12.2014. Božja poruka svetu

Budite sigurni da je ovo poruka od Boga, kao i ostale ideje u ovoj knjizi. Vi ste ih privukli sebi, doveli ste ih u svoj život, baš kao i sve drugo u vašem iskustvu, i sve za svrhe vašeg razvoja.
Bog je svetu poslao poruke koje nalazite ovde pre ovog trenutka. Ove poruke su nebrojano mnogo puta poslate. Ove istine su otkrivene čovečanstvu kroz vekove, usmeno i putem zapisa mnogih ljudi.


A sada je vreme pojedinačnih glasnika završeno. Ovo je trenutak naše istorije kada se poruka otkriva čovečanstvu u svoj svojoj punoći. Jer sada, prvi put u iskustvu naše vrste, možemo da razgovaramo jedni sa drugima trenutno.


Internet je u ovom trenutku učinio ono što je Gutenbergova štamparka presa učinila 1440. goine. Ta metoda štampanja ne samo da je napravila revoluciju u proizvodnji knjiga, već je trostruko unapredila evoluciju naše vrste tako što je omogućila širenje znanja i mudrosti putem tekstova i informacija koje su oni sadržali.


A onda, kada smo smo mislili da smo dostigli vrhunac prenosa informacija sredinom dvadesetog veka, došao je Internet, koji je učinio potpuno istu stvar koju je učinila štamparska presa pre 500 godina, ali ovoga puta petostruko ubrzavajući ljudsku evoluciju.


I baš kao što je bilo velikih pokušaja da se zaustavi pristup ljudima određenim idejama zabranivši da se objave određene knjige (praksa koja se nastavila i do današnjih dana), sada takođe u nekim zemljama postoje enormni pokušaji da se zabrane određeni sajtovi, i u mnogim nacijama da se ograniči pristup samom internetu, za sve – i sve sa jednim ciljem: Da određene ideje – ideje koje oni koji su na vlasti ne žele da se dele – ne bi mogle lako i brzo da se rašire.


Ipak, napredak u evoluciji neće i ne može biti stopiran, već samo blago usporen – i doći će dan kada kada će deljenje revolucionarnih ideja o Bogu stvoriti Potpuno Novu Kulturnu Priču čovečanstva.

*

Kažem vam, doći će dan kada ćemo se pitati kako smo ikada mogli misliti da Bog i mi nismo jedno; kako smo ikada mogli misliti da mi i svako drugo biće u bilo kojoj drugoj zemlji nemamo isti interes, da nemamo isto pravo na svo bogatstvo, resurse i čuda koja su dostupna u ovom fizičkom životu, na ovoj divnoj planeti.


Doći će dan kada ćemo se pitati kako smo ikada mogli da mislimo da Bog ima „izabrane” koji su bolji od drugih Božijih ljudi, da su muškarci bolji od žena, da su belci bolji od crnih ljudi, da su strejt ljudi bolji od homoseksualaca – ili da je ideja „boljeg” ikada postojala u Božijem umu.


Da bi ovaj dan došao što pre, moraćemo da stavimo naglasak na rešavanje problema čovečanstva. Da budemo fer prema našoj vrsti, nije da nismo pokušavali. Jesmo. Ali problem – razlog zašto milijarde ljudi i dalje živi u siromaštvu, čak i bez struje ili kanalizacije – je u tome što je čovečnstvo vekovima pokušavalo da reši ovaj problem na svakom nivou, osim na naivou na kom problem postoji.


To i dan danas radimo.


Mi danas pristupamo problemima kao da su to politički problemi. Govorimo o njima, debatujemo o njima, donosimo odluke o njima.


Kada vidimo da se ništa ne menja, pokušavamo da rešimo probleme putem ekonomskih sredstava. Bacamo novac na njih, ili krijemo novac od njih, kao u slučaju sankcija.


Kada nam ni to ne uspe, kažemo: „Aha! Ova problem treba predati vojsci. Rešićemo ga silom“. Pa onda ispaljujemo metke na njega i bacamo bombe. To takođe nikada ne deluje, ako tražimo dugoročno rešenje problema. Ali da li mislite da naučimo iz toga?


Ne. Mi samo idemo u krug. Zato zahtevamo „mirovne pregovore“ i vraćamo se pregovaračkom stolu. Tu pregovaramo o reparaciji i finansijskoj pomoći da izlečimo otvorene rane i smirimo narodne mase. Kada uvidimo da je to samo privremeno sredstvo, idemo ispočetka. Vadimo pištolje.


Razlog zašto nastavljamo da trčimo kao miševi na točku je što se niko ne usuđuje da pogleda uzrok trenutnog stanja koje smo usuđeni da trpimo.


Ili zaista ne znamo, ili se plašimo da priznamo, da naš najveći problem danas nije politički problem, nije ekonomski problem, i nije vojni problem.


Problem sa kojim se čovečanstvo danas suočava je duhovni problem. Ima veze sa ljudskim uverenjima.


Kada to jednom shvatimo, rešenje će postati očigledno. Sve dok ne to ne shvatimo, rešenje će nam se izmicati.

*
Primećujem da mnogi ljudi konstruišu svoje živote oko dve stvari: razmišljanja i delanja. Oni razmišljaju o stvarima, i rade stvari; razmišljaju o stvarima i rade stvari; razmišljaju o stvarima i rade stvari. A ono što rade zavisi od onoga što misle.


Ovo se može činiti potpuno očigledno, ipak važno je to ovde reći, zato što je skoro svaka neprofitna organizacija i vladina agencija na planeti u potrazi za poboljšanjem našeg sveta putem promene onoga šta ljudi rade, pre nego onoga šta ljudi misle.


Ono što kreira ljudsko ponašanje su njihova uverenja. Ovo smo već rekli više puta ovde, ali nikada ne može biti previše. Ljudsko iskustvo može biti potpuno promenjeno, ne na nivou ponašanja, već na nivou uverenja.


U psihologiji se već dekadama govori o promeni ponašanja. Ono o čemu bi trebalo da govorimo je promena uverenja. Međutim, mnogi ljudi bi radije umrli za svoja uverenja – ili ubili druge - nego ih promenili.


Nije bitno da li su uverenja sama po sebi funkcionalna. Nije bitno da li čine ljude srećnim i da li proizvode bolji život. Neki ljudi bi radije bili nesrećni radeći ono u šta veruju, nego srećni radeći nešto drugo.


Ovo je srž problema. Na ovo ljudska porodica sada treba da usmeri svu svoju pažnju. Ako zaista želimo da promenimo naše živote, prema divnim rečima Roberta Kenedija, da potražimo novi svet, na ovo treba da usmerimo svu svoju pažnju.


Smatrajte ovo poslednjim odlomkom iz knjige Nova Otkrića.

Sva ponašanja proističu iz uverenja.


Ne možete napraviti dugoročnu promenu u ponašanju, ako ne osvestite uverenja koja se nalaze iza njega.


Vaš svet se trenutno suočava sa ogromnim problemima, i morate rešiti probleme na nivou uverenja. Ne možete rešiti probleme na nivou ponašanja.
Težite ka promeni uverenja, a ne ponašanja.


Kada promenite uverenje, ponašanje će se samo promeniti.

Ali mi smo društvo orijentisamo na akciju. Pogotovo je Zapadni svet uvek nalazio rešenje u akciji, a ne u tihoj kontemplaciji ili filozofiji.


Možete da preduzmete bilo kakvu akciju da biste promenili nečije ponašanje ili ga zaustavili, ali ako ne promenite uverenja koja su proizvela takvo ponašanje, ništa nećete promeniti niti zaustaviti. Možete promeniti uverenje na dva načina. Proširujući ga ili menjajući ga potpuno. Ali morate uraditi jedno ili drugo, ili nećete promeniti ponašanje. Samo ćete ga prekinuti.
 

Drugim rečima, ponašanje će se ponoviti.


Da li sumnjate u to? Da li vidite da vam se istorija ponavlja?


Da, vidim to. I to me frustrira.


Vaša vrsta radi istu stvar iznova i iznova zato što nije promenila svoja osnovna uverenja – o Bogu i Životu – već milenijumima.
Uverenjima podučavaju u svakoj školi na vašoj planeti, u skoro svakoj kulturi, u jednom ili drugom obliku. Često predstavljate uverenja kao „činjenice”, ali one su svakako uverenja.


To ne bi bilo toliko loše, i ne bi proizvodilo tako užasne rezultate, kada bi ono u šta verujete, čemu vas uče, bilo zaista tako. Ali nije tako. Učite svoju decu onome što nije tačno, i govorite im “to je tako”.


Većinom to ne radite namerno. Vi ne znate da su to neistine. To su ipak stvari kojima su vas podučavali. Zato pretpostavljate das u istinite. I tako se „gresi oca prenose na sina sve do sedne generacije”.


U nekim školama – pogotovo u religioznim školama - decu od ranih godina ohrabruju da posmatraju život kroz prizmu određenih religioznih doktrina i kulturnih predrasuda, što podstiče negativno ponašanje koje oslikava pogrešna uverenja.


Decu podučavate veri u netolerantnog Boga i tako opravdavate njihove vlastite netolerantne postupke.

Decu podučavate veri u ljutitog Boga i tako opravdavate njihovu vlastitu ljutnju.

Decu podučavate veri u osvetoljubivog Boga i tako opravdavate njihove osvetoljubive postupke.

Tada ih, svoju decu, šaljete u borbu sa demonima koje ste sami stvorili. Nije nimalo slučajno što najveći broj „ratnika“ u bilo kojem radikalnom pokretu, čine mladi ljudi.

Kada najmlađe među sobom iz religijskih i vojnih akademija pošaljete u vojsku, tvrdeći da se bore za „viši cilj“ ili „uzvišeniju svrhu“ ili da je Bog na njihovoj strani, šta bi trebalo da pomisle?

Da li bi trebalo da se suprotstave starijima od sebe, svojim učiteljima, sveštenicima, svojim ulamama?

Pa ipak, ako ne budete pažljivi, vlastita deca će vas opovrgnuti.

 

*

 

Zato, glavni izazov našeg vremena je jasan: da pozove, ohrabri, da navede čovečanstvo da razmotri – samo da razmotri – mogućnost da možda postoji nešto što ne razumemo u potpunosti o Bogu i o životu, razumevanje koje bi moglo sve da promeni.


Ono što je našem svetu sada potrebno su građanska prava duše, oslobađanje čovečanstva od progona sopstvenog verovanja u nasilnog, ljutitog i osvetoljubivog Boga.


Zbog toga sam zajedno sa onima koji se slažu sa ovim pogledom na stvari širom sveta, kreirao Tim Čovečanstva i cilj te svetske organizacije je da podstaknem Evolutivnu Revoluciju.


Sve vas pozivam da se pridružite u ovom hrabrom pokušaju, pošto uzdizanje čovečanstva kroz evoluciju, nije nešto što se može postići bez vas. Poziva vas, ohrabruje vas – ne, traži od vas – vaše direktno učešće.


Tužno je to što mi mislimo da ne možemo ništa da promenimo. Velika sreća je što zapravo možemo. Sve što treba da uradimo je da se osvestimo – a to je lakše nego što većina ljudi misli.


Svaku promenu u svesti u napravili ljudi koji su već promenili svoju svest, i koji su onda aktivno, sa uzbuđenjem, i neumorno govorili drugima o svojim idejama, opisujući mogućnosti koje Nova Kulturna Priča donosi čovečanstvu.
U Oluji pred zatišjem, podelio sam briljantno zapažanje Margaret J. Wheatley, autorke knjige Okretanje jedno drugom: jednostavan razgvor za vraćanje nade u budućnost (2002). Gospođa Wheatley nije neko bez akreditiva. Kao svetski poznati konsultant organizacionog ponašanja, završila je doktorat na Harvardskom Univerzitetu i radila je na svakom naseljenom kontinentu i u gotovo svakoj vrsti organizacije. Evo šta ona kaže:
„Ne postoji moćniji način za iniciranje važne društvene promene, nego započinjanje konverzacije”.


Vidite, postoji nešto što možete učiniti. I ne morate da preokrenete svoj život, ili da posvetite hiljade sati mesečno da biste to uradili. Samo treba da budete voljni da pričate o tim stvarima. Da kažete glasno šta vam je u srcu.
To možete učiniti tako što ćete pokrenuti temu kad god i gde god se skupe ljudi. Čak možete i da učinite da se skupe tako što ćete započeti diskusiju u svojoj kući. Ako stvarno želite izazov, možete pozvati sveštenika vaše lokalne crkve da vam dopusti da tu započnete grupnu diskusiju.


Ako je ovo previše “javno” za vaš ukus, možete postati ono što ja nazivam „tihi aktivista”. Ponudite ovu knjigu porodici i prijateljima i samo ih pitajte šta misle o njoj. Slučajno ostavite kopije knjige svuda. Zaboravite da ste je ostavili na klupi u parku ili na sedištu u prevozu. Stavite je na sto za material za čitanje kod frizera. Zaboravite je u kafiću. Izgubite je u avionu. Pronađite način da se pridružite podzemnoj distributivnoj mreži.


Ako mislite da otvoreno pričanje o svemu ovome možda nije umesno u današnjem izvini-nemam-vremena svetu, imajte u vidu da je gospođa Wheatley 2002. godine ustanovila u članku Utne Čitač da „…prava konverzacija…bezvremen i pouzdan način da ljudi misle zajedno. Pre nego što su postojale učionice i sastanci, ljudi su sedeli u krugu i razgovarali.
„Možemo sebe ohrabrivati činjenicom da je to process koji svi znamo da radimo. Takođe možemo ohrabrivati sebe da mnogi ljudi žude da ponovo razgovaraju… mi budimo drevnu praksu, način okupljanja koji svi ljudi razumeju”.


Rekavši to, gospođa Wheatley je ponudila moćan zaključni komentar:
„Promena se ne dešava tako što neko objavi plan. Promena počinje iz dubine sistema, kada nekolicina ljudi primeti da nešto više ne žele da tolerišu, ili kada odgovore na nečiji san o onome što je moguće”.


Ovo je tačno ono o čemu govori Evolutivna Revolucija. To je poziv svim ljudima, malim grupama duhovnih aktivista širom sveta, da podstaknu globalnu konverzaciju koja će posejati seme zdravog razuma, i tako stvoriti barem civilizaciju Civilizacije.


Pozivam vas da učinite ovaj napor, jer će evolucija naše voljene vrste napredovati samo ako prihvatite da je ovo vaš posao.

Ja jednostavno sve predajem Bogu
Ne znam da li je moj Bog
isti kao vaš Bog:
Da li je sačinjen od Ljubavi?
Da li vam želi ono što želite sebi?
Da li vam prilazi raširenih ruku,
ne tražeći ništa, ali spreman na bilo šta?
Da li vam šapuće o Svetlu i o
Miru, i upućuje vas na bilo koji
put koji će vas tamo dovesti?
Da li vas podseća na vašu Spoznaju?
Da li vas podseća na vaše Znanje?
Da li vas podseća na nežnog Ljubavnika
o kome ste oduvek sanjali, umirujući vas
celom dužinom vašeg tela,
ublažujući nemir vašeg srca?
Da li ikada kasni?
Da li ikada nije tu?
Da li je sačinjen od Ljubavi?


„Da li je sačinjen od Ljubavi?”
em claire


 

Komentari