Svedok Vašeg Života

5.07.2013. Citati

Ne mogu da zamislim bolji način od pristupa tumačenja RSB materijala, od ovog, da vam pokažem kako sam ja to protumačio za sve učesnike na tom događaju.

Stoga, ispod je, jedan odlomak #1 iz RSB dogadjaja, u kojem ja pozdravljam učesnike u sobi. To nudi divan poziv- ne samo ljudima koji su bili u toj sobi, već svima koji su se okupili ovde, na ovom sajtu.

NEALE: Dobrodošli u ovaj prostor. Putovali ste veoma dugo kako bi došli ovde, ne samo u miljama/kilometrima, već u godinama i trenucima. Svako naše putovanje autoputem naših života, a evo nas ovde u savršenom trenutku, nalazi se savršenstvo, savršeno smo pripremljeni, potpuno spremni za samo savršenstvo da posetimo najzad naše živote.
 

Ovde se događa više od onog što se čini. I kad kažem „ovde“ ne mislim na ovu sobu. Mislim na život, za većinu ljudi. I svaki od nekolicine odabranih – a to je obično nekoliko zaista, prava šačica ljudi- odlučuju da se okupe zajedno kako bi imali uvida u to šta se događa, i da razmišljaju i ponekad, povremeno,sagledaju stvarnost zajedno sa drugim ljudima koji su na istom putu. To može biti mnogo produktivnije i može im svima doneti uvide. U nekim slučajevima se ti uvidi brže prikazuju i na uticajniji način, nego ako sami nastave putem.
 

Tako smo zaključili da s vremena na vreme je dobro okupiti se sa drugima koji su na istom putu, čak iako oni ne definišu put ili ga ne opisuju na isti način, ali mi znamo da u jednom širem smislu oni jesu na istom putu, ovom putu kroz život. Ali je put mnogo više nego put kroz život od rođenja do smrti, iz moje svesnosti. Mnogo više od toga. Pričaćemo više o tome.
 

Naravno, ljudi su se i istorijski ovako okupljali. Okupljali smo se oko logorske vatre na samom početku. Ne samo sa porodicom i rodbinom, već šire kako je raslo naše iskustvo o životu, sa drugima oko logorske vatre, kako bi razmenili iskustva, kako bi rekli jedni drugima: Kako je bilo tebi? Evo kako je bilo meni. Šta je istinito za sve nas?
Mi kažemo jedni drugima tokom sukoba, u borbi, da nađu zajedničku osnovu, i izvan zajedničke osnove, zajedničko razumevanje - jer kada nađemo zajedničku osnovu tada možemo podeliti zajedničko iskustvo koje nam daje zajedničko razumevanje.


A to zajedničko razumevanje nas ujedinjuje i omogućava da se dalje razvijamo kao vrsta, kao kultura, i da spoznamo sebe kao kulturu na takav način da samo deljenjem sa individualnim članovima kulture možemo stvarati. Stoga su vaše i moja priča veoma važne.

Oni su ključ za rešavanje misterije samog života. Izazov je da saznamo tu priču, vašu priču i moju. Interesantno je to što ljudi često ne žele da dele svoje priče. Oni misle da ili drugima traće/oduzimaju vreme, ili da će se osramotiti, ili da nemaju sve odgovoe još uvek, ili ne žele da izgledaju loše, ili ih je priča mnogo povredila i donosi im mnogo štetnih i bolnih sećanja.
Iz bilo kog razloga, mi često zadržavamo naše priče za sebe, i možda ih podelimo sa jednom ili dve osobe, možda sa svojom voljenom osobom sa kojom prolazimo kroz život, dragim saputnikom ili partnerom ili ljubavnikom, a možda i sa dobrim prijateljem takođe. Ali broj ljudi kojima smo rekli svoje priče u većini slučajeva mogu da se nabroje na jednoj ruci.
 

Postoji predivan film od pre nekoliko godina. Ričard Gir glumi u njemu, I zove se Jesi Li Za Ples? A u filmu postoji jedna predivna scena. Neću vas zamarati sa celim scenariom, ali postoji scena u filmu gde žena sedi za stolom sa privatnim detektivom, koga je unajmila da joj prati muža. Ona je ubeđena da je muž vara jer ga nikad nema uveče svakog utorka i četvrtka, posle posla, a on joj uvek govori: “Pa, morao sam da radim do kasno. “ ili bilo šta drugo. Ali ga je uhvatila u jednom trenutku. Nazvala je njegovu kancelariju i on nije bio tamo, I tako to. Pa je pomislila da je bolje da umesto suočavanja sa njim i saznanja šta ne zna, da sama sazna.


Tako da je unajmila privatnog detektiva. I on je pratio njenog muža. Onda je konačno – to je scena u filmu kada se ona sastaje sa njim u restoranu za ručak, a on drži fotografije njenog muža kako ulazi i izlazi iz jednog mesta. Pratio je njenog muža nedeljama. Rekao joj je:”Ne znam kako da vam kažem, ali vaš muž vas ne vara. A mrzim da upropastim iznenađenje.” Ona je upitala”Koje iznenađenje?” On je rekao “Pa, on je pohađao časove plesa. On želi da nauči kako da pleše, jer ste vi oduvek želeli da on bude plesač sa vama, a on je bio trapav i nije znao da pleše. Tako da je za vašu 25 godišnjicu braka, želeo da vas izvede na takmičanje plesa i pokaže vam da vi oboje možete pobediti.” Ispostavilo se da je žena veoma dobar plesač i da joj je samo trebao partner.


Tako da je on išao svakog utorka i četvrtka uveče mesicima na časove plesa. A privatni detektiv ga je slikao kako ulazi i izlazi odatle itd. Sada, mu možete dopustiti da vam priredi ovo iznenađenje. Ne smete mu reći da znate. Ona je rekla, naravno da ne.


Ali uvek se setim scene u filmu, ne vezane za taj sadržaj baš puno, već za jednu repliku u filmu koja me je na neki način obeshrabrila kada sam je čuo, jer je bila veoma udarna. Rekla je privatnom detektivu, da su ga sigurno angažovali za stotine ovakvih nadgledanja supružnika koji su mislili da ih drugi supružnik vara. On je rekao” DA, jesam. To vas nekako čini ciničnim u vezi braka i celog puta.”


To ju je navelo da upita, “Zašto mislite da se ljudi uopšte venčavaju?” A detektiv navodi, ma znate, razne razloge. “To sam tražio već 25 godina. Seks, partnerstvo, kraj usamljenosti, imati partnera da podelite teret.” On daje sve odgovore koje biste i očekivali da čujete.


Ona kaže, “Ja ne mislim da je to razlog.” On tada upita, “Šta mislite koji je razlog?” Ona odgovara, “Mislim da se ljudi venčavaju da bi imali svedoka o svom životu.”


To mora da je jedna od najvećih replika svih vremena. Žena zatim nastavlja, “Ljudi žele, potreban im je neko ko vidi sve to, najgore, najbolje, najviše i najniže, borbu, gubitke, a I pobede. Neko ko vidi da se sve to događa njima, tako da njihovo iskustvo ne moraju preispitati umom… kao na primer, da li je išta od ovog stvarno?


Stoga opažam da se ljudi sakupljaju i okupljaju na mnogim mestima gde se drugi ljudi okupljaju; Nedeljne službe, Događaje Subotom, Noćna okupljanja petkom u hramu ili sinagogi ili u crkvi ili na mnogim drugim mestima… kafane na uglu, itd… da vide da li tamo postoji neki način na koji mogu da podele i stvore zajedničko iskustvo, i da budu svedoci u životima jedni drugih.
Ovih nekoliko dragocenih meseci, koji predstavljaju mali procenat dana i sati i minuta u vašem životu, kada sagledate te trenutke na procentualnoj osnovi. Većinu svog vremena provodimo u našim umovima, i manje-više sami.


Nemojte propustiti bilo koju priliku, koju ste stvorili da istražite zajedno zajedničku osnovu koju svi delimo: da budemo svedoci u životima jedni drugima. Ispričajte nam svoju priču. Ispričajte nam o vašim usponima i padovima, o vašim izazovima i vašim pobedama.


 

Komentari