Da li će se Sirijski rat pretvoriti u još jedan rat povodom Boga?

5.07.2013. Globalni Razgovori

Svako na svetu zna da se građanski rat odigrava u Siriji. Ali ne zna svako šta se događa iza kulisa tih borbi.

Srž borbe je veliko neslaganje između naroda u Siriji, podstaknut drevnim neslaganjima oko Božanstva čovečanstva – zvanog ‘’Alah’’ na arapskom, ili bukvalno ‘’Bog’.


Da, još jednom se ubijamo međusobno iz besa proširenog razlikama zbog Izvora Ljubavi.


Zvanično, smatra se da je revolucija nastala zbog veoma duge vladavine manjine, represivnog režima, i ekonomske nejednakosti, oni koji se bore u takozvanoj (FSA) Slobodnoj Vojsci Sirije će to reći. FSA je grupa pobunjenika koja se bori već više od dve godine, i tvrde da je ono što žele – kao i što većina naroda u Siriji – je slobodna i demokratska zemlja.
 

Nema sumnje da ove stvari nose veliku težinu u borbi, jer je vlada Sirijskog Predsednika Bashada al-Asada, kao i vlada njegovog oca pre njega – izričito zabranila najviše oblike političkog neslaganja u zemlji, i zabranila sve političke partije osim jedne – Ba-ath partija koja vlada državom već od ranih šezdesetih.


Ali ispod političko-društvenih problema besni podzemni potok verskog previranja, kažu oni koji su upoznati sa situacijom u Siriji. Predsednik al-Asad je član Alawite sekte, što je nekomformistički ogranak Šiiti Islama.
 

Verska Podela


Ogromna većina ljudi u Siriji su suniti, ne šiiti – koji čine nešto manje od 20% Muslimana na svetu – a čak nekolicina njih pripada Alawite ogranku ( samo 12 % Sirijaca, po proračunima)
Čak i u Hrišćanstvu postoje brojne sekte ili sistemi verovanja (Luteranci, Metodisti, Prezbiterijanci, Katolici, Baptisti, Mormoni itd.), a takođe je isto u Islamskoj verskoj tradiciji. Suni Islam je najveći ogranak te tradicije, i smatra se da je ortodoksna verzija te relijgije. Manja, separatistilka grupa ove religije nastala je kao rezultat istorijskih i doktrinarnih razlika.

U Siriji, - kao i u ostalim zemljama arapskog sveta – Suuniti su u velikoj većini, ali već decenijama njima vladaju Šiiti, a posebno u Siriji, njihov Alawite ogranak. Pošto se vladajuče partije generalno brinu o svojima, ceo Arapski svet Šiiti je postao mnogo bolji i ekonomski i politički ( imali su više moći nad poslovima I budućnošću) od Sunita, koji su se kretali ka dnu lestvice ekonomski i političke moći i uticaja.

Analiza Vesti – drugi Deo

Kroz ceo region, Suniti su rekli ‘’dosta je bilo.’’ Ovo je stvorili ono što se naziva Arapsko Proleće, širom regiona. Ustanak je počeo u decembru 2010 u kojem su, do danas, vladari bili proterani sa vlasti u Tunisu, Egiptu, Libiji i Jemenu, građanski ustanak se desio u Bahreinu, i Siriji, veliki protesti su se desili u Alžiru, Iraku, Jordanu, Kuvajtu, Maroku i Sudanu, a manje demonstarcije su se dogodile u Mauritaniji, Omanu, Saudijskoj Arabiji, Džibutiju i Zapadnoj Sahari,’’ na osnovu besplatnog internet izvora Wikipedia.

(Izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Arab_Spring)


Pobuna u Siriji je bila najviše nasilna, uz procene da je preko 70.000 ljudi ubijeno u borbama – a brojke rastu svakoga dana. Navedeno je od strane pobunjenika da je oko 3 maja više od 40 ljudi pogubljeno u al-Bazda, seocetu u blizini luke Banizas u severozapadnoj Siriji, od strane snaga lojalnih Asadovom režimu. Vlada ističe da su incident izazvali takozvani ‘’teroristi’’ sela.

Gde Se Uklapa Ideja O Bogu

Verski ‘’ugao’’ nije beznačajan u svemu ovome. Članovi Alawite sekte su bili proganjani dugo zbog svojih uverenja od strane raznih vladara Sirije, sve dok Hafez al-Assad nije preuzeo vlast 1970, kako članak u Wikipediji ističe. Kada je Hafez al-Assad umro 2000, njegov sin Bashad al-Assad je pretpostavio da će mu predsedništvo, kao sinu kralja, podrazumevati tron kao u tipičnoj monarhiji. Svaki otpor ovog manevra je ugušen, i tako, preko 50 godina političkim sistemom je dominirala elita vođena od strane porodice Alawite Assad.

Sada Slobodna vojska Sirije kađe da al-Assad mora da ode. Oni žele slobodne demokratske izbore. Ali sada, u zemlju dolaze radikalni islamski džihadisti. Oni su prepravili gradove i sela.  Uključuju i hiljade drugih svuda po regionu, koji se odlično finansiraju od strane Islamskog DŽihadskog pokreta.
Ovi dolazeći revolucinari se ni približno ne brinu o ekonomskim, društvenim i politilkim problemima u Siriji, već se brinu o verskom aspektu svakodnevnog života. Oni vide sukobe u Siriji kao borbu za opstanak tradicionalnog, konzervativnog Islama. Zbog dugog neslaganja između Sunita i Alawitea, nije teško naći zasnovanu podršku u siromašnijim selima i gradovima Sirije, kao što radikalni Islamisti iz drugih zemalja žude da pretvore građanski rat u verski džihad.
Pošto su intervjuisani od međunarodnih medija, neki od tih mladih džihadista nisu odlučni u razjašnjavanju o tome da žele da stvore jednu Islamsku naciju u regionu – i da su spremni i da umru za taj napor. Oni to vide kao umiranje radi Alaha, čije su tradicionalne pristalice otupele i marginizovane i protiv kojih se decenijama ratovalo, prema njima.


Relativno nova grupa takvih džihadista se formirala, nazivajući se Jabhat al-Nusra (‘’Front Podrške za Narod’’). Priča se da je direktno povezana sa al kaidom u Iraku. Druga grupa, Islamski Sirijski Front, mediji opisuju kao sveobuhvatno telo diverzantskih grupa uz ekstremno konzervativnu versku filozofiju, nipošto nalik teologiji Talibana.
 

Da li mogu spoljni radikalni Muslimani da preokrenu građanski rat u Siriji – bitku za ekonomsku, društvenu i političku jednakost – u verski rat, što dovodi do stvaranja regionalnog dekreta ‘’Nacija Islama’’?
 

Dokle god ljudska bića insistiraju na raspravi o Bogu, i o tome čije učenje o Bogu je ‘’najtačnije’’ i ‘’najsvetije’, dotle će borbe upletene religijom nastaviti da se vode čitavom Zemljom.
Možda je vreme da Nova Duhovnost počne da se istražuje čitavom planetom? Možda je vreme da mi sami inspirišemo takvo istraživanje? Da li je vreme za jednu Revoluciju Evolucije?

 

Komentari