Najveći izazov sa kojim se sada čovečanstvo suočava

28.08.2013. Globalni Razgovori

Najveći izazov sa kojim se suočava Čovečanstvo, ako želi da se razvije na narednom nivou, je da nađe način da se oslobodi negativnih emocija bez povređivanja samih sebe i drugih.

U prvom delu ove serije raspravljali smo o  problemu i prisustvu nasilja u našem svetu – kao i tome da smo mi izvor toga. Većina toga, rekli smo, ima veze sa iznenadnim erupcijama neželjenih podataka u umu.


Rekli smo da možete prebaciti neželjene podatke (loše uspomene, traumatične događaje) u vašu ličnu ‘’kantu’’ (podsvest), ali ih nikada ne možete potpuno izbrisati iz uma. Možete ih ‘’prepisati’’ sa desetinama novih i boljih uspomena, i uskoro će loša sećanja početi da blede, ali se nikada neće obrisati.


Za razliku od kompjutera, ipak, izgleda da ne postoji način za kontrolu ako i kada se ovi ‘’neželjeni podaci’’u vašim životima, izazvani nečim što uzrokuje da oni spontano narastu van podsvesti i preplave svesni um.


Mislim da ovo upravo objašnjava stanje ljudskih odnosa na planeti danas. Ipak postoje neki načini koji su nam dostupni putem kojih ljudi mogu da se oslobode negativnih emocija bez povređivanja drugih ili samih sebe.


Sad, u II Delu ove serije, pogledajte šta psihologija ima da kaže o ovome.


Pošto se tako spontane erupcije očigledno mogu stimulisati, a to se i događa, u bilo koje doba – skoro uvek se privremeno kontrolišu, a ponekad i snažno preokreću naše ponašanje – naučnici uma kao što su Arthur Janov i Elisabeth Kübler-Ross proveli su godine u traganju za načinima na koji se ovaj rezervoar emocionalnog sadržaja može po komandi isprazniti, po volji, uz kontrolisane uslove, tako da ljudi preuzmu kontrolu nad njima, umesto da oni preduzmu kontrolu nad ljudima.
Njihova ideja je da se uključe u namerno aktiviranje podsvesti kako bi oslobodili zakopani bol kroz dobrovoljno iskazivanje čak i pre nego što ga zaista osete. Teorija je da iskazivanje emocija čini upravo to: iskazuje ih. Tj. izbacuje ih.


DRUGI DEO TRODELNE ANALIZE VESTI


Proces kao što je Janov alat (koji je on nazvao Primarna Terapija) i uređaj Kübler-Ross (koji je ona nazvala Eksternalizacija Potisnutih Emocija) – da navedem dva primera – koja uključuje su vrištanje na-sav-glas, ili udaranje madraca starim telefonskim imenikom, korišćenjem gumenog creva. Osobe se ohrabljuju da počnu da vrište ili da udaraju čak i kad ne doživljavaju nijedu negativnu emociju u sadašnjosti.


Rezultat je u mnogim slučajevima izvanredan, ako ne i začuđujući za učesnike; to je spontani ‘’izgled’’ na površini, donošenje na mesto sadašnjeg-trenutka svesnosti, intezivnih negativnih i očigledno duboko-ukopanih emocija o drugoj osobi ili o veoma dalekim događajima - negativne emocije koje su šokirale mnoge učesnike uz njihov intenzitet, a mnogi se kunu da dok su svakako shvatili da su držali ‘’loša osećanja’’ o nekim stvarima, nikad nisu ni znali da imaju u sebi tolike planine besa.


Kao što su Janov i Kübler-Ross i mislili da će biti, iskazivanje ovih negativnih emocija u jednoj takvoj drami se okrenulo tome da se one izbace, da se oslobodi od njih kapacitet podsvesti, gde su se one držale u nekim slučajevima i tokom mnogo godina, i da se dozvoli pacijentima da ih trajno ‘’napuste’’.


Ideja je, još jednom, osloboditi se namerno ovih starih i duboko skorenjenih emocija pod kontrolisanim uslovima, umesto da dopustimo da nas preplave, i tako postanu epizodni (ili, još gore, hronični) aspekt naše ličnosti, ponašanja, i iskustva. (kao što je slučaj sa muškarcem koji je ubio ljude u bioskopskoj Sali u Koloradu, ili osobe koja je kidnapovala, tukla. silovala i zarobila tri žene u Klivlandu tokom deset godina.)


Šta je moglo da uzrokuje takvo odvratno i odbojno devijantno ponašanje? Jasno, mentalna neuračunljivost, nenormalnost, neprirodnost. Pak šta je uzrok ovome? Da li je moguće da postoji neki bol koji je još i dublje ukorenjen koji bi doveo do očiglednih trauma iz detinjstva ili tragedija koje su bitno uticale na život? Ili postoji još nešto osim nekog ‘’primarnog bola’’ koji predodređuje sve drugo, i u stvari daje težinu i suštinu tome?


Ako možemo da nađemo odgovor na ovo pitanje – ili makar jedan odgovor – okrenuli bismo se ka eliminisanju eruptivnog besa, zlobe, nasilja i ubijanja iz kolektivnog ljudskog iskustva. Mogli bismo da stvorimo jendo društvo u kojem bi, najzad, njegovi članovi bili bezbedniji, osigurani, i oslobođeni od straha.


Da li ćemo, možemo li, da potpuno i zauvek eliminišemo uzrok ili izvor nasilja jednog čoveka na drugog? Možda ne. Možemo li da veoma smanjimo broj takvih događaja koji se dešavaju u našim zajedničkim životima? Verujem da možemo. Ipak rešenje koje ja predlažem će doći iz duhovne, a ne iz psihologijske, zajednice iscelitelja.


A tu nastupate vi.


(U krajnjem delu: Izvor originalnog bola – I način da ga se otarasimo. Iznenađujući opis onog što vi kao jedna prosečna, obična osoba, može da ponudi je jedno nepsihologičko rešenje koje, ako preplavi planetu, može promeniti svet.)

 

Komentari