Ljubav i Strah

Jedan od RsB najmoćnijih delova

19.07.2013. Knjige

BOG: Ako verujete da je Bog neko svemoguće biće koje čuje sve molitve, na neke kaže “da“, na neke “ne“, a “možda, ali ne sada“ na ostale, onda grešite.

Koje je pravilo za Božje odlučivanje?

Ako mislite da Bog stvara i odlučuje o svim stvarima u vašem životu, onda grešite.

Bog je posmatrač, a ne stvaraoc. I Bog je spreman da vam pomogne da živite svoj život, ali ne na način kakav biste vi možda očekivali.

Funkcija Bpga nije da stvara ili da ne stvara, okolnosti ili uslove u vašem životu. Bog je stvorio vas, prema slici i prilici Božjoj. Vi ste stvorili ostalo, pomoću moći koju vam je darovao Bog. Bog je stvorio process života i sam život kakav vi znate. Pak, Bog vam je podario slobodu izbora, da činite sa životom ono što želite.

U smislu, ono što želite za vas je Božja volja za vas.

Vi živite vaš život na način kako ga živite, i ja se tu ne pitam ništa.
Ovo je velika iluzija u koju ste zapali; da Bog ipak brine o onome što vi radite na ovaj ili onaj način.


Ja ne marim za ono što vi radite, a to je za vas teško da čujete. Ipak, da li vas zanima šta vaša deca rade kada ih pustite da se igraju? Za vas je to pitanje savesti bilo da se oni igraju šugice, žmurke ili pretvaranja? Ne, nije, jer znate da su savršeno bezbedni. Vi ste ih smestili u sredinu koju smatrate prijateljskom i veoma dobrom.


Naravno da ćete se uvek nadati da se oni ne povrede. A ako se povrede, bićete upravo tamo da im pomognete, da ih izlečite, da im omogućite da se osete bezbedno opet, da opet budu srećni, i da se igraju neki drugi dan. Ali da li će oni sledećeg dana odabrati da se igraju žmurki ili pretvaranja vama opet neće biti važno.

Vi ćete im naravno reći, koje su igre opasne da se igraju. Ali ne možete sprečiti decu da učine opasne stvari. Ne uvek. Ne zauvek. Ne svakog trenutka od sada do smrti. Mudar je onaj roditelj koji ovo zna. Ipak roditelji nikada ne prestaju da strepe od ishoda. To je ta podvojenost – ne brinuti se duboko oko procesa, ali duboko se brinuti oko rezultata- to je približno opisu dishotomije Boga.
Ipak Bog, u jednom smislu, čak i ne brine oko ishoda. Ne oko konačnog ishoda. Ovo je stoga što je konačni ishod osiguran.


A ovo je druga velika čovekova iluzija: da je ishod života neizvestan.


Ova sumnja u konačni ishod je stvorila vašeg najvećeg neprijatelja, a to je strah. Jer ako sumnjate u ishod, onda morate sumnjati u Stvaraoca – morate sumnjati u Boga. A ako sumnjate u Boga, mora da živite u strahu i sa krivicom čitavog života.


Ako sumnjate u namere Boga - i u Božju sposobnost da stvori ovaj konačni rezultat – kako se onda ikada možete opustiti? Kako ikada možete istinski pronaći mir?

Ipak, Bog ima potpunu moć da ostvari namere sa rezultatom. Vi ne možete i nećete poverovati u ovo (čak iako tvrdite da je Bog svemoguć), i stoga morate u svojoj mašti da stvorite moć jednaku Božjoj, kako biste našli način da se Božja volja osujeti. I tako ste u svojim mitologijama stvorili biće koje nazivate “đavo“. Čak ste zamislili da je Bog u ratu sa ovim bićem (jer mislite da Bog rešava probleme na isti način kao i vi). Najzad, čak ste zamislili da Bog može izgubiti u tom ratu.
Sve ovo ruši sve što kažete da znate o Bogu, ali to nije bitno. Vi živite u vašoj iluziji, i stoga osećate strah, sve zbog svoje odluke da sumnjate u Boga.


Ali šta ako donesete novu odluku? Kakav će onda rezultat biti?


Kazaću vam ovo: živeli biste kao što je živeo Buda. Kao i Isus. Kao i svaki svetac kojeg ste ikada obožavali.
Ipak, kao i većinu ovih svetaca, Ljudi vas neće shvatiti. A kada pokušate da objasnite svoje stanje mira, vašu unutarnju ekstazu, slušaće vaše reči, ali neće ih čuti. Oni će pokušati da ponove vaše reči, ali ne na isti način.


Oni će se čuditi kako vi možete imati ono što oni nisu našli. A onda će postati ljubomorni. Uskoro će se ljubomora pretvoriti u gnev, u svom besu oni će pokušati da vas ubede da ste vi ti koji ne shvataju Boga.


A ako nisu imali uspeha da vas rastave od vaše radosti, težiće da vas povrede, toliko veliki biće njihov gnev. A kada im kažete da to nije bitno, da čak ni smrt ne može prekinuti vašu radost, niti da promene vašu istinu, oni će vas sigurno ubiti. Onda, kada vide mir s kojim prihvatate smrt, nazvaće vas svecem, i voleće vas ponovo.


Jer to je priroda ljudi da vole, onda unište, onda ponovo vole to što najviše vrednuju.
Ali zašto? Zašto to činimo?

 

Sva ljudska dela motivišu, na najdubljem nivou, jedna od dve emocije – strah ili ljubav. Ustvari postoje samo dve emocije – samo dve reči u jeziku duše. Ovo su dva suprotna kraja velike polarnosti koju sam Ja uredio kada sam stvorio univerzum, i vaš svet, kakav danas znate.
Ovo su dve tačke – Alfa i Omega – koje omogućuju sistem koji vi nazivate “relativnost“. Bez ovih dveju tačaka, bez ove dve ideje o stvarima, nijedna druga ideja ne bi mogla da postoji.
Svaka ljudska misao, svaki ljudski čin, zasnovan je ili na ljubavi ili na strahu. Ne postoji druga ljudska motivacija, I sve ostale ideje su derivati te dve. One su prosto drugačije verzije – različiti obrti na istu temu.


Promislite duboko o ovome i uvideti da je to istina. Ovo je ono što sam ja nazvao Sponzorska Misao. To je ili misao ljubavi ili straha. Ovo je misao iza misli iza misli. To je prva misao. To je primarna sila. To je sirova energija koja pokreće motore ljudskog iskustva.


A evo kako ljudsko ponašanje proizvodi da se iskustvo ponovi nakon ponovljenog iskustva; zato ljudi vole, onda uništavaju, onda ponovo vole: uvek postoji ljuljanje od jedne emocije ka drugoj.

Ljubav sponzoriše strah koji sponzoriše ljubav koja sponzoriše strah…


…I razlog leži u prvoj laži – laži za koju verujete da je istina o Bogu – da se Bogu ne sme verovati; da ne možemo se osloniti na Božju ljubav; da vas Bog prihvata samo uslovno, i da je stoga konačan ishod neizvestan. Jer ako ne možete da se oslonite na to da je Božja ljubav uvek tu, na čiju ljubav se možete osloniti? Ako se Bog povlači i udaljava kada se ne ponašate pravilno, zašto to ne bi učinili i obični smrtnici?


… I tako da u trenutku kada se založite za vašu najvišu ljubav, vi pozdravljate vaš najveći strah.
Jer je prva stvar oko koje brinete nakon što kažete “Volim te“ je da li ćete čuti isto to. A ako čujete isto to, onda odmah počinjete da brinete zbog toga da li ćete ljubav koju ste upravo pronašli, izgubiti. I tada sva delovanja postaju ne-delovanja- odbrana protiv gubitka – čak iako težite da obranite sebe od gubitka Boga.

Ipak, ako znate Ko Ste Vi – da ste vi najizvanrednije, najveličanstvenije, najlepše biće koje je ikada stvorio Bog – ne biste se nikada plašili. Jer ko se može odreći ovakve veličanstvenosti? Čak ni Bog ne može naći manu na takvom biću.


Ali vi ne znate Ko Ste Vi, a mislite da ste mnogo manje od toga. A kako ste došli na ideju o tome koliko ste malo veličanstveni? Od jedinih ljudi čije reči uzimate kao istinite. Od vaše majke i od vašeg oca.


To su ljudi koji vas najviše vole. Zašto bi vas onda lagali? Ipak, zar vam nisu govorili da ste previše od ovoga i premalo od onoga? Zar vas nisu podsetili da vas treba videti, a ne čuti? Zar vas nisu kritikovali u nekim trenucima vašeg najvećeg napretka? I, zar vas nisu ohrabljivali da napustite neke od vaših najdivljijih zamisli?


To su poruke koje ste primili, i iako ne prihvataju kriterijume, i stoga nisu poruke od Boga, mogle bi isto tako biti, jer su one svakako došle od Boga vašeg univerzuma više puta. Vaši roditelji su vas naučili da je ljubav uslovna- susreli ste se sa tim uslovima mnogo puta- I to je iskustvo sa kojim ulazite u sopstvenu ljubavnu vezu.


To je takođe iskustvo koje donosite Meni.


Iz tih iskustava vi stvarate vaše zaključke o Meni. U okviru toga vi pričate vašu istinu. “Bog je Bog koji voli“ kažete vi, “ ali ako vi prekršite Njegove zapovesti, On će vas kazniti večnim proterivanjem i beskrajnim prokletstvom.“


Jer niste li doživeli da vas vaši sopstevni roditelji proteruju? Zar vam nije poznata bol njihovog prokletstva? Kako, onda, možete da mislite da je sa mnom drugačije?


Vi ste zaboravili kako je to biti bezuslovno voljen. Ne sećate se iskustva Božje ljubavi. I stoga pokušavate da zamislite kakva bi Božja ljubav trebala biti, zasnovana prema ljubavi koju vidite u svetu.

 

Projektovali ste ulogu “roditelja“ na Boga, i stoga sada imate Boga Koji sudi i nagrađuje ili kažnjava, u zavisnosti od toga koliko se On dobro oseća oko toga što ste radili. Ali ovo je pojednostavljeno viđenje Boga, zasnovano na vašoj mitologiji. To nema nikakave veze sa onim Što Sam Ja.


Pošto ste stvorili jedan čitav misaoni system o Bogu zasnovan na ljudskom iskustvu umesto na duhovnim istinama, vi stvarate čitavu jednu stvarnost o ljubavi. Ta stvarnost je zasnovana-na-strahu, ukorenjena u ideji strašnog, osvetoljubivog Boga. Njene Sponzorske Misli su pogrešne, ali negiranjem tih misli bi dovelo do remećenja vaše celokupne teologije. I iako bi je nova teologija mogla zameniti, bila bi istinski vaš spas. Vi je ne možete prihvatiti, jer je ideja o Bogu kojeg se ne treba plašiti, Koji nam neće sudite, i Koji nema razloga za kažnjavanje prosto previše veličanstvena da se prihvati makar i uz vaše najveće shvatanje toga Ko je i Šta je Bog.

Ta stvarnost zasnovana-na-strahu dominira nad vašim iskustvom ljubavi; zaista, i u stvari je stvara. Jer ne samo da vidite sebe kako primate uslovnu ljubav, vi takođe posmatrate sebe kako je dajete na isti način. I čak dok se obustavljate i povlačite i postavljate vaše uslove, deo vas zna da to ustvari nije ljubav. Ipak, čini vam se da ste bespomoćni da promenite način na koji zavisite od nje. Učili ste na teži način, kažete sebi, i prokleti bili ako opet dozvolite da postanete ranjeni. Ipak, istina je da ćete biti prokleti ako to ne učinite.


Vašim sopstvenim (pogrešnim) mislima o ljubavi osuđujete sebe da je nikada jasno ne doživite. Pa, takođe, osuđujete sebe na to da Me nikad ne spoznate kao onog koji zaista jesam. Kada to učinite, jer nećete moći da me poričete zauvek, doći će Trenutak za naše Pomirenje.


Svaki čin ljudskih bića se zasniva na ljubavi ili strahu, ne samo oni koji se tiču veza. Odluke o poslu, industriji, politici, religiji, obrazovanju vaših mladih, društveni put vaših nacija, ekonomski ciljevi vašeg društva, izbori koji se tiču rata, mira, napada, odbrane,agresije, potcenjavanja; odluke da želite ili dajete, da sačuvate ili da podelite, da ujedinjite ili razorite – svaki Slobodan izbor koji ste ikad preduzeli proizilazi iz jedne od jedino dve moguće misli koje postoje:misao o ljubavi i misao straha.


Strah je energija koja ugovara, zatvara, iscrpljuje, juri, skriva, ostavlja, povređuje.


Ljubav je energija koja širi, otvara, ostaje, otkriva, deli, leči.


Strah zahteva da oblačimo naša tela, ljubav omogućuje da budemo transparentni.

Strah zadržava i koči sve što imamo, ljubav daje sve što imamo.

Strah hvata, ljubav pušta.

Strah širi bes, ljubav umiruje.

Strah napada, ljubav menja.


Svaka ljudska misao, reč ili delo je zasnovano na jednoj ili drugoj emociji. Nemate veći izbora oko ovoga. Ali imate slobodu da odlučite koju od njih ćete izabrati...


…Učili su vas da živite u strahu. Podučavali su vas da najjači preživljavaju i da pobeđuju najjači, da uspevaju najpametniji. Veoma malo je rečeno o slavi najviše ljubavi. I stoga se trudite da budete najčvršći, najjači, najpametniji – na ovaj ili onaj način- a ako sebe vidite kao nešto manje od toga u bilo kojoj situaciji, osećate gubitak, jer su vam rekli da biti manji znači izgubiti.


I tako naravno vi birate akciju koju sponzoriše strah, jer su vas tome učili. Ipak, ja vas učim ovome: kada odaberete akciju sponzorisanu ljubavlju, onda čete učiniti više od samog preživljavanja, više od same pobede, učinićete više od samog uspeha. Tada ćete doživeti Vašu celokupnost slave, Ko Vi Zaista Jeste, i ko možete biti.


Kako bi to uradili morate napustiti učenja vaših dobronamernih, ali pogrešno informisanih, svetskih učitelja, i da čujete učenje onih čija mudrost dolazi iz drugačijeg izvora.

====================================
  Odlomak iz prve knjige Razgovori S Bogom

 

Komentari