Mislite da bi neko trebao da govori o ovome, zar ne?

Oluja pre Zatišja

5.11.2015. Oluja Pre Zatišja

Ok, NA PRAVOM SMO PUTU. Ova pitanja će garantovano načuljiti uši u bilo kojoj grupi.


Načuljiti uši je jedna stvar. Promeniti svet je druga. Da li se o tome ovde radi? Zaglavili smo do ove tačke samo da bismo rekli: “Idite sada I razgovarajte o sedam pitanja”? To je sve? Očekivao sam vise od toga.


Ne bih vas krivio da imate ovakve misli. Ne izgleda baš kao rešenje problema, zar ne? Ali, mogu li da vam kažem nešto?

Razgovori, male konverzacije započinju velike revolucije. I mi ovde govorimo o Konverzaciji Veka.
Razgovori pomažu da ljudi promene mišljenje I da se odluče. A razgovor oko ovih tema bi mogao da zapali globalni pokret uz ogroman socijalni napredak, koji bi zaista promenio svet.

###
Uticaj jednostavnog dijaloga


Voleo bih da podelim ovde nešto od Margaret J. Wheatley, autora “Okretanje ka drugima: Jednostavna Konverzacija za Povratak Nade u Budućnost” (2002).
Ona je globalno poznat konsultant na teme organizovanog ponašanja. Primila je doktorat na Harvard Univerzitetu, ima M.A iz sistemskog razmišljanja sa Njujorškog Univerziteta, a radila je na skoro svakom kontinentu u bezbroj organizacija.
Drugim rečima, Meg Wheatley ima znanje. Evo šta ona kaže: “Nema moćnijeg načina da se pokrene socijalna promena od jednostavnog razgovora.”
Vau. Ni da sam je platio ne bi rekla bolju stvar ovde. 2002 u članku u Utne Reader’u, ona opaža: “…istinska konverzacijaje…bezvremen I pouzdan način da ljudi razmišljaju zajedno. Pre su postojale učionice, sobe za sastanke, ljudi du sedeli u krugu I razgovarali.
“Možemo imati hrabrosti jer je ovo process koji svi znamo da radimo. Takodje, mnogi ljudi čeznu za razgovorom ponovo. Gladni smo za šansom za razgovor. Ljudi žele da ispričaju svoje price I voljni su da slušaju. Budimo drevnu praksu, način života sačinjen tako da gas vi ljudi razumeju.
Promena se ne dešava tako što je neko objavio plan. Promena se dešava duboko u sistemu, kada nekoliko ljudi primeti nešto što ne može da toleriše, ili kada reaguju na nečiji san koji je moguć.
Ovo je precizno suština Pokreta za Konverzaciju.


Znate nešto? Uradili smo to ’60-tih. Tih dana smo bili ozbiljni. Mislili smo na našu decu, bili smo zabrinuti za planetu, sedeli smo zajedno, oslanjali se jedni na druge I marširali, razmišljali smo sedam generacija unapred…I razgovarali, razgovarali…Ali od tada kao da smo krenuli unazad. Barem smo tada mogli da imamo razgovor. Danas kao da je manje tolerancije, manje prihvatanja, manje volje da saslušamo uz poštovanje drugog, drugačije mišljenje. Više je podela i progona onih koji “se ne slažu”. Generacija “ljubavi I mira” je pokušala I gde nas je dovela?

Danas je apsolutno više polarizacije u društvu nego ikada pre. Ali u tome je cela poenta. Ono što smo uradili šezdesetih nas je dovelo dovde.


O, super, znači mi smo krivi.


 

Ne, vaša je zasluga. Vi i mnogi drugi ’60-tih ste pomogli da se okonča Era jedne Ere. Polarizacija je prirodan proces toga. To je signal da se Era zapravo završava.
Taj kraj se ne dešava brzo kao što bismo želeli, ali nema greške, to je bio podsticaj za dalje ‘kotrljanje’. I sada imamo lavinu.
 

Ere su se uvek završavale uz veće podele neko ikada pre, jer je to kraj ere onih koji ne mogu da otpuste svoju Staru Kulturnu Priču I osećaju se ugroženo.
 

Da, mnogi od nas starijih generacija su ’60-tih razgovarali. Sedeli smo u krugovima I ‘razbijali glave’ ponekad sve dok sunce ne počne da izlazi. I tako je započeta pedesetogodišnja promena u načinu razmišljanja čovečanstva.
 

Potrebno je dosta vremena da promenimo pravac velikog broda. Čovečanstvo nije moglo brže jer nije imalo na raspolaganju alate koje imamo danas. Naše reči nisu dopirale nigde.
Nismo imali Facebook, Twitter, Youtube I Myspace. Nismo imali e-mail, sms I Google. Čitava socijalna mreža danas pojačava I povezuje individualne konverzacije, rezultirajući, kako sam već primetio, totalnom promenom vlada mnogih zemalja. Tako moćna aktivacija I mobilizacija bila bi nemoguća ’60-tih godina.
 

Ali sada, naše male konverzacije mogu postati velike, naši lokalni razgovori postaju globalni. I imamo još više ljudi koji nam se pridružuju. I mladji su uz nas. Ljudi u 20-tim godinama, 30-tim I 40-tim. Sada zamislite sve nas u akciji.


I zamislite svaku osobu iz zajednice kako odlazi kući, pali kompjuter I deli preko socijalnih mreža sve što su istražili I naučili. Iznenada konverzacija sa šest ili sedam osoba može da preraste u razgovor šest ili sedam stotina ljudi.
To što smo uradili ’60-tih je bio dobar start. To je bio “početak početaka”. Ali ovo upravo sada je Početak – veliko P. Vidimo to, osećamo momenat I Cilj Pokreta Razgovora sa Bogom je da umreži 250 miliona ljudi za tri do pet godina.
Kao što sam rekao, danas je moć masovnih medija velika i koriste je ljudi, kao vi I ja. Za razliku od ’60-tih godina gde su uticajni ljudi kontrolisali tok informacija putem radija I televizije. U tome je razlika.
Takodje, nismo imali Sedam Jednostavnih Pitanja.
 

Ali, da li stvarno misliš da samo poziv na razgovor, čak I u ovo doba modern tehnologije, može privući 250 miliona ljudi u dijalog?


Ako FB može da privuče 500 miliona ljudi da pričaju o tome šta su doručkovali, pola tog broja sigurno može biti motivisana da razgovara o stvarima od značaja.
Sve što je potrebno da ponovo zapišemo Kulturnu Priču je dostizanje kritične mase I energije oko ideja. Moramo da dopremo do odredjenog broja ljudi koji su dovoljno zainteresovani za svoje živote I budućnost čovečanstva da bi proveli neko vreme nudeći ono u šta veruju I možda izdejstvuju neke nove rezultate.
Impresioniran sam rečima pokojnog Robert Kennedy-ja: ”I ako je naše vreme teško I zbunjujuće, takodje su I izazovi ispunjeni mogućnostima”, rekao je. “Nije dovoljno da razumemo ili vidimo jasno…Postoje oni koji primećuju stvari I pitaju se Zašto?...Ja sanjam o stvarima koje nikad nisu bile I pitam se Zašto ne?”


Umesto da „istražujemo to u šta verujemo“, zar ne bismo trebali da živimo naša verovanja?


Ljudi imaju neka prilično jaka uverenja. Glavno medju njima...uverenje da smo odvojeni od Boga, da smo odvojeni jedni od drugih, da „nemamo dovoljno“ onoga što nam je potrebno da budemo srećni, da treba da se nadmećemo jedni sa drugima, ili da rastemo, rastemo ekonomski u cilju veće proizvodnje i da moramo nešto bar da uradimo da bismo zaslužili mesto na planeti, da obezbedimo svoj deo – i najvažnije od svega, da bismo na kraju bili sa Bogom.


I sve proizilazi iz prve dve misli: da je Bog odvojen od nas i da smo odvojeni jedni od drugih.


Naravno da je Bog odvojen od nas. Šta misliš da je Bog isto što i mi? Izvini, ali to je malo maglovito razmišljanje koje stvara probleme u svetu danas.
 

(Imao sam ovakvu konverzaciju na radiju nedavno. Odgovorio sam...) Izgleda da imamo različito vidjenje toga šta je Bog, vi i ja.


Siguran sam da je tako.


Misliš da je Bog nešto izvan tebe, a ja ti kažem da ste Bog i ti – i svi mi – Jedno. I smatram da je ideja odvojenosti prva na listi uzroka trenutne Mizerije Čovečanstva.


Kako? Kako uverenje da je Bog veliki, da je Bog dobar stvara mizeriju?


Izvinjavam se. Nisam hteo da sugerišem da Bog nije veliki ili da nije dobar. Samo želim da istaknem da On nije odvojen od nas, ili nešto „drugo“ izvan nas.

Ali to je isto kao da kažeš da Bog nije veliki, jer ako je Bog kao mi, to mi ne zvuči baš dobro.
I kažeš da je ovo najbolje što imamo od Boga...to je to? On nije izvan nas, tako da smo mi Bog kojeg obožavamo? Ovo je teško. Ne znam da li mogu da mislim u tom pravcu
.


Mislim da ljudi mogu imati iskustvo da su veliki i dobri kao i Bog, samo kad bi prestali da govore sebi suprotno.


Ne možemo biti veliki i dobri kao Bog. Jednostavno ne možemo. To je čista oholost.


Znam da veruješ u to i poštujem tvoje uverenje, ali pitam se da nije samo malo izmešteno.


Ne pratim te više. Izgubio si me...
 

Pa, razumem da ne možemo biti veliki kao Bog, to bi bilo nemoguće. Kap u okeanu nije okean.
 

Tako je.

Ali je ista kao i okean, samo manje proporcije. Pa su kap i okean jedno isto. I shodno svojoj veličini kap ne može biti velika kao i okean. U mikroskopskom svetu, kap može biti okean. Tako da govorimo samo o proporcijama ovde.


Ali, da te pitam nešto. Šta misliš kakav bio ovaj svet bio kada bismo „obožavali“ druge ljude kao da su božanstva? Da li misliš da bismo imali više ratova, ili manje? Da li bismo imali više argumenata za ratovanja, teror, nasilje...ili manje?


Nije u tome poenta.


Nije? Nego u čemu je?


Poenta je da način na koji će biti manje ratova i nasilja jeste da slušamo Boga i radimo kako Bog kaže, ne da pokušavamo da budemo On.
Problem čovečanstva je veliki ego, ne mali ego! Želiš da idemo okolo misleći da smo Bog? Dragi Bože...


Da se malo pomerimo ka drugom pravcu. Želim da istaknem da mnoga ljudska bića nisu srećna. Ustvari, većina nije. Možemo li da se složimo oko toga?


Da, slažem se. Svet je u haosu.

Živimo u društvu gde ljudi bivstvuju u frustraciji i ljutnji, u odbrani i zbunjenosti. Njihovo iskustvo je kao da ih svet konstantno napada. Stopira ih da imaju ono što žele.
Većina ljudi ne primećuje da čovečanstvo ima ulogu u stvaranju takvog sveta. Predlažem kroz globalne razgovore da istražimo ko i kako nas sprečava da kreiramo svet kakav želimo. To možemo ako prigrlimo najvišu istinu o nama samima.
 

Ako i dalje pričaš o tome kako treba da budemo isto kao i Bog, ne mogu o toj temi. Mogu da podržim da svet treba da bude bolje mesto, ali ne razgovor o tim glupostima.


Cenim što si tako jasan. Ali, znaš, George Bernard Shaw je rekao „sve velike istine počele su kao bogohuljenje“. Primeti kako svaka nova ideja na početku liči na glupost – posebno ako se radi o Bogu.


Znam da ovo što razmatramo sada o Bogu jeste skroz suprotno sadašnjoj Kulturnoj Priči, našem trenutnom razumevanju. Narušava naše vrednosti. Prodrmava stvari. Čak nas malo i čini besnim.

Ali, ja uvek obratim pažnju na takve ideje.
Bes je prvi znak da je ispred mene nešto što možda ne želim da vidim, nešto sa čim treba da se suočim i što izaziva moja fundamentalna uverenja. To nije uvek baš slučaj, ali naučio sam da je istina za većinu stvari.
 

Tako da ne okrećem ledja ideji koja me ljuti. Kročim pravo u nju. Možda se tu nalazi nešto za mene. Istražim. A, ako nije, nema problema. Ako sam samo uzdrmao svoja ranija uverenja i pogledao ih izbliza, zar to nije dobro?
Predlažem ovde da ne budemo uplašeni da razgovaramo i o malo „gluposti“, jer možda dodjemo do nekog smisla. Ili...otkrijemo da „glupost“ to ustvari ni nije.
Na primer, deo problema čovečanstva danas je pogrešna postavka prioriteta.
 

TAČKE KOJE SE NADAM DA ĆETE UPAMTITI...
• Mali razgovori započinju velike revolucije.
• Promene nastaju kada ljudi primete nešto što više ne mogu da tolerišu ili kada reaguju na nečiji san za koji misle da je moguć.
• Oštra podela mišljenja, kakvu vidimo danas u svetu, je znak da se jedna era završava.
• Ljutnja je dobar indikator da nešto treba da se razmotri bolje.


AKCIJE KOJE SE NADAM DA ĆETE PREDUZETI...
• Napravite spisak najmanje pet mišljenja, komentara ili ideja sa kojima se dramatično ne slažete. Pogledajte ih ponovo i vidite da li se tu nalazi nešto potentno što život želi da vam saopšti.
• Koristite Facebook. Twitter, Youtube, Myspace i druge socijalne mreže da biste poveli globalne razgovore.
 

Komentari