Osnovni principi života

3.04.2018. Promena Promene

 

Život je samoregulišući sistem. RsB nam govore da je život večno Funkcionalni, Prilagodljiv i Izdržljiv. Jednostavnim rečima, dizajniran je da se nastavlja. Zauvek. I učiniće sve šta treba da to učini --- uključujući i smrt, (ili ono što zovete “smrću”); uključujući da proizvede štetu (ili ono što zovete “štetom”). Ovo je istina Života I svih njegovih oblika --- uključujući i oblik zvani Vi.
I zato postoje crne rupe u svemiru koje uvlače zvezdani sistem. I zato postoje prividno destruktivni događaji --- uragani, zemljotresi, cinamiji, ratovi, nasilje --- na zemlji.

Život efikasno funkcioniše da bi nastavio da se kreće i raste, i ako taj proces zahteva određene promene i događaje, Život se adaptira da bi ih proizveo. Život tako održava sebe i svoj proces rasta. Kako ubijanje i umiranje doprinosi održavanju života? Više života je spašeno gubljenjem nekih života, nego što bi ti životi nastavili da napreduju da tih nekoliko života nije bilo izgubljeno. Život će pre izmeniti deo Sebe da bi održao ravnotežu i održivost u svojoj celini. Hirurg će bez oklevanja amputirati nogu da bi sačuvao ostatak tela.

To je ono što vi sada radite. Setite se, vaša svrha “dolaska u život” u fizičkom obliku je da omogućite Bogu da iskusi Sebe u potpunosti, u vama, kroz vas, kao vi.
To je plan duše--- koja je Bog u individualnom smislu. Pojedinačni delovi Boga čine sve što je potrebno da bi Celina Boga iskusila sebe u potpunosti. Život je Bog koji doživljava i održava Sebe kroz proces Samog Života.


Vaša misija: rast duše

Da bi duša iskusila svoju Božanstvenost, mora da se proširi da bi mogla to da ispolji. Ipak to ne podrazumeva rast u smislu veličine, već rast u svesti. Duša nema “veličinu”. Ona je bezgranična.
Duša je individualizovana svest Boga. Ona je deo Boga koji je svestan Sebe u manjoj meri nego Celina. Ona je isto što i Bog (koji je čista svesnost), samo manji deo --- kao što je kapljica deo okeana, samo manji deo.
Zato je misija individualne Duše, da poveća svoju svest, šireći se da udvostruči svest Boga.
Ali čekajte. Kako mogu sve duše imati jednaku svest sa Celinom? Zar to ne bi značilo da može postojati nekoliko Celina koliko sada ima pojedinačnih delova? Ne. Zato što je proces kojim svest duše postaje identična Svesti Celine, putem svesti svih duša koja se širi ka spoznaji da postoji samo Jedna Duša.
Kapljice vode koje čine okean ne šire se do tačke kada konačno postanu millijardu ogromnih okeana. Već one postanu svesne da nikada zapravo nisu odvojene od okeana! One spoznaju da jesu okean.
Ova Spoznaja i Doživljaj da smo svi mi Jedno je konačan cilj svake Individualne Duše i svrha Života --- što je, možemo reći, svrha Boga. Ova Spoznaja i Doživljaj se neizostavno i automatski dešavaju u trenutku koji mi zovemo “smrt”, ali se takođe dešavaju tokom našeg fizičkog života na zemlji.
Te trenutke Spoznaje i Doživljaja, nazivamo mnogim imenima: transcedentnost, transformacija, uzvišena svest, nirvana, blaženstvo, jedinstvo, Samadhi, itd. To je trenutak kada se sjedinimo sa Svime--- zapravo, mi se ne sjedinimo sa Svime, već postanemo svesni da nikada nismo odvojeni. Naša individualna svest se stapa sa Kosmičkom Svešću i dva postanu Jedno.


               Razlog vaših iskustava

Sva iskustva vašeg života su dizajnirana da služe jedinom cilju Duše. Cilj svakog događaja jeste i biće podizanje vaše svesti, ili, kako su neki to rekli, vaše buđenje. Sva dešavanja vašeg života se savršeno slažu sa obrascem rasta vaše Duše (širenjem svesti) što je osnovni deo vaše misije ovde na žemlji.
Pa ipak, zašto je naša svest uopšte sužena?, možda ćete se pitati. Zašto nas Bog jednostavno nije obavestio o Jedinstvu sa Svime kada smo bili individualizovani, uključujući Božanstvenost? Zašto nismo mogli toga da se setimo? Zašto smo morali da zaboravimo? To su fer pitanja. Na njih je odgovoreno u knjigama Razgvora sa Bogom. Da li se sećate odgovora?
 

Nadam se da znate odgovore. One su osnova vašeg razumevanja Razgovora sa Bogom i WECCE Tehnologije --- koje zauzvrat, mogu promeniti čitav vaš život, čineći ga radosnim iskustvom ispunjenim Čuđenjem. To jest, vaš život će biti čudesan. Baš kako je trebalo da bude. (Ako ne znate odgovore na ova pitanja, molim vas da ponovo pročitate Rsb!)

Svrha svih iskustava u vašem životu je da vas podstaknu na predivno prisećanje Ko Ste Vi putem demonstracije u relativnom smislu.
Kako ja znam ovo o vašim iskustvima? Zato što ih imate. Ne biste ih imali da oni ne služe ovoj svrsi; da ne postoje radi vašeg najvećeg dobra; Evolucija ih zahteva.

Evolucija služi samom procesu evolucije. Mora, jer bi se evolucija okončala. Sve u Životu služi procesu Samog Života. Mora, jer bi se Život okončao.
  RsB nam govore da je Bog proces. Bog nije super Biće koje živi negde gore na nebu. Bog je proces Samog Života. I TAKO znamo da nemamo o čemu da brinemo.

“Tajni identitet” Boga

Ovo ne znači da Bog nema svoju ličnost. Ili želje. Ima ih. Ali ako želite da se stvari nikada ne promene, ako želite da se stvari kakve su sada nikada ne završe, ova ideja Boga Kao Procesa sa Ličnošću vam se neće svideti. Želećete da samo suprotno bude istina. Želećete da Bog bude nešto nepokretno, nepromenljivo, statično. Želećete da Bog bude “kao što je bio, što je sada, i što će ikada biti…”
Ipak, Bog je Promena. Možemo to nazvati Božijim “tajnim identitetom”. A svaka promena je promena na bolje. Ne može biti drugačije, jer evolucija to zahteva. Sve ovo je način da se kaže da je Božija namera --- za vas i za Sam Život --- da se ispolje samo blagoslovi. Ili, drugačije rečeno: Ništa “loše” se ne dešava Bogu… a Bog je ono Ko Ste Vi.
Ušao sam u ovu duboku diskusiju ovde da biste spoznali teoretsku osnovu izjave: Samo Bog može da mi se desi.
 

To je moćna afirmacija. Kao i ova: Postoji samo Savršenstvo.


Pošto ne znate kako će se savršenstvo prikazati, javlja se fascinacija intriga. Ipak, “Brinem zbog toga kako će se sve odigrati” može da se promeni u “Pitam se kako će se sve odigrati”. Zato sam sve ovo objasnio u prethodnim pasusima. Ipak, kako možete znati plan Duše u bilo kojim okolnostima? Kako možete povezati pojedinačni događaj svog života sa celokupnom misijom Duše? Tako što ćete se povezati sa svojom Dušom, putem duboke meditacije ili molitve, ili korišćenjem procesa Logike Duše, koji i sam koristim.


Vratimo se na taj proces

Hajde da još jednom pogledamo kako ovo funkcioniše.
Pretpostavimo da su vam dijagnostikovali veoma ozbiljnu bolest. Kako to za ime Boga može biti “savršeno”?, možda ćete se zapitati. Kako za ime Boga da ne “brinem” zbog toga?
Uistinu, najteži životni trenuci su ono što testira sve što je ovde predstavljeno. Ipak, imamo Logiku Duše kao alat koji koristimo da nam pomogne da ovo shvatimo. Imam putanju Uma (koji definitivno ne razume) do Duše (koja prebiva u miru i nadilazi svo razumevanje).
Kada bih mogao da koristim process Logike Duše sa nekim ko je
 

Podvrgnut opisanom iskustvu, evo kako zamišljam da bi naš dijalog glasio:
 

Neale: Reci mi, na skali od jedan do deset, koliko si zabrinuta zbog ovog stanja koje ti je dijagnostikovano?
 

Janice: Devet ili deset.
 

Neale: Hvala ti. Shvatio sam. A sada, dozvoli mi da ti postavim drugo pitanje? Da li veruješ u Boga?
Janice: Da, verujem.
 

Neale: Da li veruješ u postojanje ljudske Duše?
 

Janice: Mislim da verujem.
 

Neale: Da li veruješ da je Duša večna i da nikada ne umire?
 

Janice: Želim da verujem u to. Pogotovo sada.
 

Neale: Dobro. Kakva veruješ da je veza između Duše i Boga?
 

Janice: To je teško pitanje. Nisam sigurna da znam tačan odgovor.
 

Neale: Razumem. Ali kada bi mislila da si sigurna, kakav bi bio tvoj odgovor?
 

Janice: Ne znam.
 

Neale: Znam da ne znaš. Ali kada bi mislila da znaš, šta bi rekla?
 

Janice: Iskreno, zaista ne znam.
 

Neale: U redu. Ne znaš i znaš da ne znaš. To je u redu. Dozvoli mi da te
Pitam ovo. Kada bi mogla da izmisliš odgovor… bilo kakav odgovor koji želiš… šta bi onda rekla?
 

Janice: Nisam sigurna šta me pitate.
 

Neale: Pitam te da izmišliš odgovor. Izmisli nešto. Svako to može. Možda ne možeš da mi kažeš ono što “ne znaš”, ali zasigurno možeš da mi kažeš nešto što si izmislila. Zato, napred, upotrebi svoju maštu. Izmisli nešto. Kakva je veza između Duše i Boga? Izmisli odgovor.
 

Janice: Uh…Dušu je napravio Bog.
 

Neale: Dobro. Od čega…?
 

Janice: Izvinite?
 

Neale: Od čega je napravljena Duša?
 

Janice: Od energije. Pretpostavljam od energije.
 

Neale: Kakve nergije?
 

Janice: Da li postoji više vrsta?
 

Neale: Ne znam. Ovo izmišljaš.
 

Janice: Dobro, onda ću reći da postoji samo jedna vrsta.
 

Neale: Da li to znači da je Bog napravljen od iste vrste?
 

Janice: Da, pretpostavljam.
 

Neale: Pretpostavljaš? Ti sve ovo izmišljaš! U tvoj “izmišljenom” odgovoru, da li je energija Boga jednaka energiji Duše?
 

Janice: Dobro, jeste. Sve u životu je ista energija, ali verovatno u različitim količinama.
 

Neale: Razumem. Shvatam kako ti to zamišljaš. Znači, u tvojoj mašti veza Duše i Boga je da su Duša i Bog napravljeni od Iste Stvari?
 

Janice: Da, pretpostavljam da tako možete reći.
 

Neale: Ne, to ne govorim ja, to ti govoriš.
 

Janice: Da, ali ja ne znam da li je to istina. Ja to samo izmišljam. Rekli ste mi da izmislim nešto i ja se pretvaram da je ovo istina.
 

Neale: Dobro, to je upravo ono što sam ti tražio. A sada, da li zamišljaš da Duša ikada čini nešto protiv svoje volje, nešto što ne želi da radi? Ili da Duša na bilo koji način može biti žrtvovana ili oštećena?
 

Janice: U stvarnosti ili u mojoj “izmišljenoj” priči?
 

Neale: U tvojoj zamišljenoj priči.
 

Janice: Ne. Ako su Duša i Bog isto, Duša nikada ne čini ništa protiv svoje volje i ne može biti žrtvovana niti oštećena na bilo koji način, niti može Bog.
 

Neale: Vidim. Šta zamišljaš u svojoj zamišljenoj priči, da je svrha Duše dok doživljava ono što doživljava ovde? Konkretno, iznenadnu dijagnozu ozbiljne bolesti?
 

Janice: (Samo što ne zaplače) Ne znam. Ne znam.
 

Neale: Razumem.
 

Janice: Nemoj to reći. Znam, ali... „kada bih znala, koji bi bio moj odgovor?“
 

Neale: Pa, već smo utvrdili da ne znaš, zato izmisli nešto.
 

Janice: Idemo ponovo sa izmišljanjem. U redu... kada bih sve to zamišljala, rekla bih da sam doživela ovo da bih mogla da ga prevaziđem, da bih saznala koliko sam moćna, čak i suočena sa ovim.
 

Neale: Vidim.
 

Janice: I da bih (njen glas sada postaje jači)... da bih jednoga dana mogla da pomažem drugima sa istom bolešću, da bi i oni mogli da je pobede.
 

Neale: Vidim.
 

Janice: (ona udiše duboko) Da li zaista misliš da mi je ovo dato da mi to pokaže?
 

Neale: Šta ti misliš?
 

Janice: (posle kratke pauze) Mislim da nam život donosi čak i ovo da bismo pronašli novu snagu u sebi, i da prenesemo tu snagu i na druge. I mislim da, na nekom nivou, nije čak ni bitno ako ja umrem od ovoga, bitno je kako umrem. Da li ću otići odavde sažaljevajući sebe i čineći sve oko mene tužnim? Ili ću se kretati kroz ovo, jednim ili drugim putem, sa osmehom na licu, da bi i ljudi oko mene bili ohrabreni i čak i nagrađeni mojom bolešću --- u kom slučaju će ceo moj život, i ovaj deo mog života, proivesti neko dugoročno dobro, neku veliku dobrobit, ne samo za mene nego i za druge.
 

Neale: Sve si to izmislila?
 

Janice: (sada se osmehuje) Da. Da, sve sam to izmislila. Da li misliš da bi to moglo biti tačno?
 

Neale: Ne znam.
 

Janice: (smeje se) Ali kada bi znao, koji bi bio tvoj odgovor?
 

Neale: (smeje se sa njom) Da. Moj ogovor bi bio da, istina je. Ne postoji drugo mesta sa kojeg bi mogla da dobiješ tu ideju osim sa Mesta Istine koje prebova u tebi; iz tvoje Duše. Mislim da tvoja duša zna ono što tvoj Um jedva može da razume.
(Nastaje trenutak tišine.. A onda...)
 

Janice: Sada mi je Bolje.
 

Neale: Da li to izmišljaš?
 

Janice: Da. Izmišljam i osećam se bolje. Pretpostavljam da sve to izmišljam. Ceo moj život.
 

Neale: Zapravo to i radiš. Lepo je od tebe što to znaš. Ti stvaraš svoju realnost, svaki dan tvog života; svaki trenutak. Možeš da veruješ u sve što želiš.
Možeš da veruješ u ovo što si upravo rekla o svojoj bolesti, ili možeš da veruješ da je to užasna tragedija, da je nešto „loše desilo“.
Možeš dozvoliti da te povredi i ponovo povredi i ponovo povredi, svaki put kada pomisliš na to. Ili možeš izlečiti sebe tako što ćeš znati da će postojati savršeno rešenje za ovu savršenu situaciju, sve u savršeno vreme. Izlečenje sebe ne podrazumeva promenu vašeg stanja. Podrazumeva promenu načina na koji doživljavate svoje stanje. Da li je „dobro“ ili „loše“? Da li vam je to u redu ili nije? Ne morate živeti u konstantnoj brizi oko ovoga. Možete živetu u ljubavi sa svime u životu, baš onako kako se prikazuje, jer imate veru u Boga i Život, da je proces --- kako god da se završi --- savršen.
Janice: Biram to!
 

Neale: Dobro je! Kao što je više nego jedan Učitelj rekao, „Onako kako veruješ, tako će ti i biti“.
A sada, na skali od jedan do deset, koliko si sada zabrinuta zbog postojećeg stanja?
 

Janice: Pa, ne tako puno. Samo se pitam kako će sve ovo da se odigra. U smislu, vidim „čudo“ toga.
 

Neale: Super! Hvala ti što si učestvovala u ovom procesu.
......

 

 

 

Janice: Ne, hvala tebi.

 

Komentari