Pretvorite Strah u Uzbuđenje!

12.03.2018. Promena Promene

 

Razgovori sa Bogom kažu da sve počinje Ljubavlju ili Strahom. Svaka misao, svaka reč, svaka akcija. Ništa nas ne otvara više čudima života od Ljubavi i ništa nas brže ne paralizuje od Straha.
Ipak, strah je fikcija.
Želim da kažem to ponovo, zato što je to osnova svega što treba da razumete dok se krećete kroz svoj život, i sve što treba da znate dok ste u potrazi za pretvaranjem Straha u Uzbuđenje.
Rekao sam da je strah fikcija.
Nije stvaran.
To je nešto što izmišljate u svom umu.
To je lažna emocija; lažno osećanje; distorzija koja ima korene u nesporazumu.
U istini, postoji samo jedna emocija, postoji samo jedna energija, postoji samo jedna stvar koja Jeste. „Sve stvari su Jedna Stvar“, kažu Razgovori sa Bogom. “Postoji samo jedna stvar, i sve stvari su deo jedne stvari koja Jeste“.
Emocija nije ništa drugo nego energija u pokretu. Otuda E+mocija (E+motion). Postoji samo jedna Energija, stoga postoji jedna energija koja je u pokretu sve vreme. U ljudskom jeziku reč kojom smo nazvali tu jednu Emociju je Ljubav. Zbog toga Razgovori sa Bogom kažu: „Ljubav je sve što postoji“.
Ako je ovo istina (a jeste), onda Strah, kao odvojena emocija, ne postoji. Može postojati kao iskustvo, ali ne kao emocija.


Da li je ovo istina? Da li je ovo moguće?

Iskustvo Straha je iskrivljena emocija Ljubavi. To je druga važna izjava. I ona takođe zaslužuje da se ponovi.
Iskustvo Straha je iskrivljena emocija Ljubavi.
Svaki strah je izraz Ljubavi.
Šta? Da li ovo može biti istina?
Da. Može, i jeste.
Kada ovo jednom shvatite, znaćete kako da se nosite sa strahom – jer što je ironično, više se toga nećete plašiti. Vaš strah od straha je ono što vašem strahu daje moć. Ako prihvatite strah, ako mu poželite dobrodošlicu, ako ga prigrlite, on nema moć. Bukvalno ga volite do smrti.
Ovo je ukratko, način kako da pretvorite strah u Uzbuđenje. I ovaj proces je funkcija Uma.
Vaš Um je taj koji pretvara Ljubav u Strah, i vaš Um je onaj koji će pretvoriti Strah u Uzbuđenje. Vaš Um može sve da pretvori u bilo šta! To je njegova magija. To je Magija Uma.
U redu, hajde da nešto razjasnimo; hajde da krenemo ka nekim dubljim razumevanjima.
Rekao sam, „Svaki strah je izraz Ljubavi“. Kako ovo može biti moguće?, možda ćete se pitati.
Pa, hajde to da razmotrimo.
Kada ne biste voleli sebe, da li biste se plašili da će nešto da vam se desi?
Kada ne biste voleli život, da li biste se plašili da ćete ga izgubiti? (Ljudi koji mrze život – ljudi koji, na primer, žive u bedi i neprekidnoj patnji – uopšte se ne plaše gubitka života. Oni to zapravo priželjkuju)
Kada ne biste voleli druge, da li biste se plašili da će oni doći u opasnost? Ne. Ne bi vas bilo briga. Samo Ljubav čini da se plašite. Ako nema Ljubavi, nema ni Straha.
Zato sa sigurnošću možete znati da ako se plašite, onda volite. Nije stvar u tome da ljubav koju osećate pretvorite u strah, koji ste vrlo sposobni da osetite. Možete uraditi ovaj trik putem Mehanike Uma.

 

Poznati akronim

Počnimo tako što ćemo razjasniti ovo: Strah je Lažni Dokaz Koji Izgleda Stvarno (False Evidence Appearing Real). To je poznati akronim koji su svi u takozvanoj Nju Ejdž Zajednici čuli više puta. Ipak, iz mog iskustva, mali broj duhovnih učitelja je to objasnio u potpunosti. Samo nekoliko njih nam kaže da je lažni dokaz ono što nam izgleda realno.
Ovaj lažni dokaz je toliko moćan, da proizvodi misao – misao koja onda postane istina.
Rekao sam da vaš Um može da pretvori ono što nije stvarno u stvarnost, i to je istina. Vaš um je sposoban da uradi ovo zato što se on ne bavi onim što je stvarno stvarno, bavi se onim što vi mislite da je stvarno. On vam, zapravo, govori šta da mislite. On to stalno radi. To je njegov posao. To je njegova funkcija.
Nikada mi niko to nije objasnio u školi. Niko mi to nije rekao u crkvi. Roditelji mi nikada nisu rekli ništa o tome kod kuće. Nikada nisam primio tu informaciju nigde. Vaš um vam govori šta da mislite, zasnovano na dokazima koje imate.
Odgajan sam ne znajući ništa o ovome, zato što odrasli oko mene nisu želeli da mi govore o tome, ali ni oni sami to nisu znali. Ako ne krenete na kurs kliničke psihologije, možete provesti ceo životni vek ne znajući ništa o Mehanici Uma.
Nikada nisam išao na takav kurs, zato sam morao da pronađem drugi način – put Mudrosti Duše. O ovom procesu putem kojeg osoba uči (tačnije seća se) ono što „jeste“ uz pomoć Mudrosti Duše, razgovaraćemo u ovoj Radnoj svesci kasnije. Za sada nam je dovoljno da jednostavno znamo ovo: Svi mi živimo u iluziji.
Kao što ja volim da kažem (i kao što ste možda čuli ranije od mene...), upali smo u zečiju rupu i Ljutiti Dušmanin sedi ispred nas i sipa čaj u šolju bez dna, sve vreme govoreći nam da ono što „jeste“ nije, a da ono što „nije“ jeste.
I mi mu verujemo.
Mi mu verujemo.


Šta Ljuti Dušmanin nikada nije rekao

Ono što nam nije rekla bitanga iz zečije rupe je da ništa što vidimo nije stvarno. „Dokaz“ da je „laž“ je izgled stvari.
To je to! To je lažni dokaz.
Kada pogledamo nešto, mi mislimo da vidimo ono u šta gledamo. Ipak, mi ne vidimo ono u šta gledamo, mi vidimo našu interpretaciju onoga u šta gledamo. Zbog toga dva čoveka mogu da gledaju u istu stvar i da vide dve potpuno različite stvari.
(Nikada neću zaboraviti koliko sam se iznenadio kada sam pročitao članak o sebi u magazinu Ljudi. U tekstu kažu, „Walsch živi u palati na periferiji Ašlanda, u južnom Oregonu“. U to vreme sam živeo u trosobnoj kući sa malom sobom u prizemlju i garažom koju sam pretvorio u kancelariju. Novinar i ja smo gledali u potpuno istu kuću. Nikada nju nisam video kao „palatu“.)
Stavljeni smo u okruženje (u Fizičku Oblast) u kome sve postoji u relativnom smislu. To jest, stvari izgledaju onako kako izgledaju zbog veze koju imaju sa drugim stvarima.
Jedino mesto na kome možemo videti stvari u njihovoj punoći, i tako ih Potpuno Spoznamo, je u oblasti Apsolutnog. Ovoj oblasti se jedino može pristupiti tako što ćemo biti tamo. Ipak to nije teško kao što zvuči, pošto postoji deo nas koji JESTE tamo, sve vreme. Taj deo nas zovemo Duša.
Duša živi u svim oblastima večno.
Um živi samo u Relativnoj Oblasti.
Zbog toga je perspektiva uma veoma ograničena. Važno je da to razumete. Više je nego važno. Od esencijalne je važnosti.
Takođe je dobro razumeti da ograničena perspektiva Uma nije hendikep. Zadatak uma je da drži ograničenu perspektivu, pošto nam ovaj ograničeni pogled omogućava da se krećemo kroz iskustvo fizičkog sveta i da uradimo ono zbog čega smo ovde došli.
Zamislite konja koji se kreće kroz prometnu ulicu u grozničavom gradu. Bez naočnjaka, konj to ne bi mogao. On mora biti fokusiran samo na ono što je ispred njega. Ako uklonimo naočnjake, konj će da počne da se rita panično, samo iz jednog razloga: zbog previše podataka.
Isto je i sa ljudskim bićima.
Naša tela i umovi su konji Duše, koji se kreću kroz ovo grozničano okruženje. Propusti u pamćenju su naši naočnjaci.
Zaboravili smo Ko Smo. I zaboravili smo šta Jeste. Mi to moramo ako želimo da se krećemo kroz ovu prometnu ulicu. Ne usuđujemo se da skinemo naočnjake, zato što bismo onda sve videli – a um nije sposoban da analizira sve podatke odjednom.
Ultimativna realnost je neizračunljiva.
Ipak to ne znači da ne možemo da vidimo njene delove, jedan po jedan deo. To možemo učiniti sa naočnjacima, samo okretajući glavu, prebacujući fokus sa jedne stvari na drugu.
To je transformacija. To je skretanje pogleda sa jedne stvari na drugu.
U fizičkom životu, naši naočnjaci nikada ne spadaju, ali možemo da gledamo u ono u šta želimo da gledamo.
Ovo je ono što Učitelji razumeju i to je ono što Učenici teže da nauče.


Zato ne sudi prema izgledu

Sada vidimo da je lažni dokaz koji izgleda stvarno, zapravo pojava stvari. Sada bi trebalo da vam navedem konkretan primer. Hajde da razmotrimo iluziju brzine. Brzina je samo privid. Zapravo ne postoji nešto kao brzina, osim u relativnom smislu.
Mi kažemo da voz ide 80 kilometara na čas, i da se stoga kreće veoma brzo. Ipak, ako posmatramo kroz prozor drugi voz koji se kreće istom brzinom, izgleda kao da se uopšte i ne kreće. To je zato što se dva voza, jedan u odnosu na drugog, ne kreću. Zapravo, mogli biste da pružite čašu vina kroz prozor jednog voza do drugog, a da ne prospete ni kap.
Ali čekajte. Ovo postaje još zanimljivije. Ako se drugi voz kreće 90 kilometara na čas, izgledaće kao da se prvi voz kreće u nazad. U tom slučaju, ne možete verovati onome što vidite.
Toliko o tome koliko možete da se oslonite na ono što vam um govori.


Ograničena količina podataka

Kao što sam već objasnio, ništa od ovoga nije krivica Uma. On radi sa ograničenom količinom podataka o kojoj sam govorio. A tako i treba da bude, to je u redu – osim ako ne mislimo da su to svi podaci koji postoje.
Problem u našem svetu je što to mislimo. Većina ljudi to misli. Mi mislimo da su podaci koje Um poseduje celokupan broj podataka koji postoji o životu.
Ovo, naravno, nije tačno – tome ćemo se vratiti kasnije. Za sada, hajde da razmotrimo problem.
Voz „A“ izgleda kao da se kreće u nazad, iako se kreće 80 kilometara na čas u istom pravcu kao voz „B“. I ako imamo prijatelja u vozu A za kog se nadamo da ide na istu destinaciju kao i mi, odjednom ćemo se uplašiti da on možda tamo neće stići.
Naš strah se zasniva na izgledu stvari. On nema nikakave veze sa Ultimativnom Realnošću.
Kako razumeti šta je zaista ovde istina? Jednostavno. Ne suditi prema izgledu. Nabaviti više podataka.
Kao što je pažljivo objašnjeno u WECCE tekstu, Um dolazi do zaključaka o onome što vidi, zasnovano na svim Prošlim Podacima koje je prikupio. Ako osoba koja gleda ovaj Događaj Vozova nije iskusni putnik, ona ni na koji način neće znati da se prvi voz ne kreće u nazad. Samo ako ima informaciju unutar svojih Prošlih Podataka koja mu govori kako jeste o brzini, moći će da razume da se prvi voz uopšte ne kreće u nazad i da se zapravo kreće u istom smeru kao i drugi voz, ali da se drugi voz jednostavno polako povlači.
Iz toga vidimo da se realnost koju doživljavamo bazira na podacima koje imamo. Čekajte. Da li važno da to još jednom ponovimo? Mislim da jeste. Rekao sam... Realnost koju doživljavamo zasniva se na podacima koje imamo.
Realnost i podaci su suštinski povezani u nešto što ja volim da zovem Polje Uma. To je isto kao Minsko Polje. Ako ne pazimo kuda se krećemo, može biti opasno.

Um ne može da dokuči šta je bilo pre „onog pre“

Uvek se setite ovoga: u Umu se ne događa ništa osim onoga što se već desilo. On može da uzme u obzir samo ono što se ranije događalo. A za Um to „ranije“ može da se protegne do nekoliko meseci pre našeg rođenja (što je već dovoljno čudo)... ali ne može da dokuči period pre toga. Ne može da dosegne „ono pre“ svog postojanja.
Da li sam to razjasnio? Ono što želim da kažem je da Um ne može da dosegne ono što je bilo pre onoga što je prvo zabeleženo. A nije počeo da beleži podatke pre nego što je počeo da funkcioniše. Zato su ti podaci ograničeni na ono što je Um zabeležio od prvih trenutaka svoje aktivacije. Tako vreme koje je postojalo pre funkcionisanja vašeg Uma, kao i da nije postojalo.
Vozovi su išli jedan brže od drugog paralelno, mnogo pre nego što ste vi rođeni - ali ako se nikada niste sureli sa takvim Događajem, on takođe kao da se nikada nije ni desio.
Tu ulogu igraju istorijske knjige – samo što se istorija takođe zasniva na pogrešnoj percepciji!
Poštoje dva načina da se prevaziđe ova ograničenost Uma. A to su: Edukacija i Širenje svesti.
Možemo da se edukujemo o Prošom Vremenu, ili možemo da proširimo našu svest i uključimo podatke o Prošlom Vremenu.
Edukacija je dobra. Širenje svesti je bolje.
Mana edukacije je što ograničava Podatke našeg Uma na Podatke koje su Drugi Umovi sakupili tokom godina. To svakako nije loše, i na taj način smo zapravo uspevali da preživimo svih ovih godina. Ali kao što sam naglasio, podaci drugih ljudi su takođe ograničeni. Zato ako želimo nešto više od pukog preživljavanja; ako želimo da evoluiramo, nećemo morati samo da edukujemo Um, već i da ga proširimo.
To je izbor koji je nam je uvek na raspolaganju: Preživeti ili Evoluirati. Ako izaberemo prvo, delovaćemo u jednom pravcu. Ako izabereno drugo, uglavnom ćemo delovati u drugom pravcu.
Evolucija ne podrazumeva uvek preživljavanje vašeg sadašnjeg fizičkog oblika. Evolucija Duše ponekad priziva odluke i akcije koje mogu staviti vaš sadašnji fizički oblik u nekakvu opasnost. Nema šanse da vam Um dozvoli da to uradite. Ne ako ograničite razmatranja svog Uma na podatke koje je sakupio od prvih trenutaka svog funkcionisanja (ono što ja zovem „aktivacija“ Uma). Mi moramo da nadogradimo podatke Uma ako očekujemo da se on odrekne svoje glavne misije – a to je da osigura preživljavanje Tela.
I moraćemo da nadogradimo te podatke, ne samo uzimajući ih iz Daleke Prošlosti, već pristupanjem podacima iz Prošlosti Pre Prošlosti. Ako želite, iz Vremena Pre Vremena. Moraćemo da uzmemo u obzir Svevremenske/Nevremenske Podatke. A to je mesto na koje Um, sa svom svojom genijalnošću, ne može da ode. Da bi sakupio podatke sa ovog mesta, Um mora da se osloni na Dušu.

Osnova svega

Upuštam se u ovo iscrpno objašnjavanje u ovom prvom poglavlju Radne sveske i Vodiča za učenje, iz razloga što ovo razumevanje formira osnovu svega ostalog što se pojavljuje u ovom dokumentu. Esencijalno je da zaista shvatite ono što je rečeno u prethonim pasusima, inače ćete se pomučiti.
U ovom prvom poglavlju tema diskusije je Strah. I kažem vam da Strah nije realan. To je izmišljotina vaše mašte. To je poremećaj Jedine Stvari Koja Postoji, a to je Ljubav.
Govorim vam da je ovaj poremećaj kreiran u vašem Umu, koji misli da poseduje sve podatke koje su vam potrebni da biste omogućili Telu preživljavanje. Ono što Um ne razume, je da Telo ne mora da preživi da bi Celina Onoga Što Ste Vi ispunila svoju misiju.
Razlog zbog kojeg Um ovo ne razume, uprkos svojim fantastičnim mehanizmima, je što on misli da je Telo „Celina Onoga Što Ste Vi“. Vaš Um misli da ste vi vaše Telo.
Opet, ograničena količina podataka. Ipak, RsB nam govore da vaše telo nije nešto što vi jeste, već nešto što vi posedujete. Ako je ovo istina (a jeste), ko je ona taj „Vi“ koje ima ovo Telo? Da li je to Um? Ne. Da li je to Duša? Ne. Ono što ja zovem „Celina Onoga Što Ste Vi“ je kombinacija Tela-Uma-Duše. Sva tri.
Želim da kažem da ste vi trodelno biće, sastavljeno iz Tela, Uma I Duše. Vi niste jedno od ova tri dela, vi ste svi ovi delovi, u jednom.
Vaš Um nema način da razume ovo ako razmatra samo podatke koje je sakupio od trenutka Aktivacije. Duša je deo vas gde prebiva ova informacija. To je mesto sa kojeg sam ja izvukao ovu informaciju pre nego što sam je ovde zapisao. Podaci koje delim sada sa vama nisu došli iz mog Uma, već iz moje Duše.
Vi možete pristupiti istim podacima ako odete iz svog Uma u svoju Dušu. U svim dušama postoje isti podaci, jer su sve duše jedna duša. Postoji samo jedna Duša, i sve duše su deo te jedne Duše Koja Postoji. Tu Jednu Dušu možete nazvati „Bog“.


Odakle dolazi Strah?

E sada, vaš Um ne zna ništa od ovoga. To jest, vaš Um ne zna ništa o tome Ko Ste Vi Zapravo (Individualizacija Duše koja Jeste). On zamišlja da ste vi Zasebni Entitet zvani (dopunite ovde svoje ime). Takođe zamišlja da ovaj zasebni entitet može da umre; zamišlja da vi nekako, nekada, negde, možete ne postojati.
Istina je ne možete „ne postojati“, ali Um to ne zna. To je zato što je Um obavešten o vremenu kada „vi“ niste bili. Svestan je da vaša memorija ide u nazad samo do vremena svoje aktivacije – ali takođe zna (jer su drugi Umovi sakupili i zabeležili podatke o svojim iskustvima u fizičkom obliku i to zovemo našom „zapisanom istorijom“) da je postojalo Vreme Pre Vas; postojale su stvari koje su se događale pre vašeg rođenja.
To je istina. Postojale su stvari koje su se dešavale pre nego što ste se rodili... ali ne postoje stvari koje su se desile pre nego što ste vi bili. Tako nešto bi bilo nemoguće, jer ste vi uvek bili. Vi ste uvek bili, sada jeste i uvek ćete biti.
Prihvatili biste ovo kao istinu, obgrlili biste je, kada bi vam bilo jasno da niste vaše Telo, već da je vaše telo samo nešto što imate.
Pošto vaš Um misli da ste vi vaše Telo, on misli da je gubitak moguć, da je šteta stvarna, i da nešto može da se desi da vas povredi na neki način – i da možda čak i okonča vaš život.
Ništa od ovoga nije moguće, ali vaš Um misli da jeste. I tu nastaje strah. To je ono što osećate kada vaš Um posmatra dokaz koji je pred njim i pretpostavlja da je on stvaran. To je Lažni Dokaz Koji Izgleda Stvarno (False Evidence Appearing Real)
Ono što je „lažno“ kod ovog dokaza je privid onoga Ko Vi Zaista Jeste. Očigledna istina je da ste vi vaše telo. Aktuelna istina je da ste vi Sveukupnost Vašeg Bića – Tela, Uma i Duše – i da ova sveukupnost nikada ne može umreti, niti biti povređena ili uništena na bilo koji način.
Većina ljudi doživljava život kao Slučaj Pogrešnog Identiteta. Oni misle da su svoje Telo. Upali su u zečiju rupu. Uskočili su u Matriks. Oni misle da je ono što se dešava stvarno. Ipak nije stvarno. Ništa što vidite nije stvarno. Sve u šta gledate je iluzija.
Kada ovo shvatite, Strah nestaje. To je ono što je film Matriks pokušao da nam prikaže. Kada je glavni lik, Neo, shvatio da je sve iluzija, ništa nije moglo da ga pogodi.
Naravno, mi kažemo da je to bio samo film...
Da li je?
Da li je moguće da je ovo film, a ono stvarnost?
 

U nastavku sledi prakticne vezbe i vezbice da proverimo koliko toga se secate...

Komentari