Pretvorite Zabrinutosti u Čuđenje

15.03.2018. Promena Promene

Briga je Strahu blizak rođak. Ona je njegov prethodnik. Ona je kašalj pre prehlade, pogrešan korak pred padanje.


Briga je objava da vi verujete da može da vam se desi nešto drugo osim onoga što je najbolje za vas. Osoba kojoj je jasno da su svi ishodi savršeni, nikada nema razloga za brigu.
Proveo sam dosta vremena u Prvom poglavlju ove Radne sveske i Vodiča za učenje, postavljajući podlogu za način na koji možemo napraviti druge promene na našoj listi obećanja. Sve podrazumevaju isti pristup: Korišćenje Mehanike Uma u našu korist, radije nego na našu štetu, širenjem baze podataka Uma, putem bilo kog procesa koji nam odgovara da se povežemo sa Dušom – meditacijom, molitvom, Logikom Duše, itd.
Pošto smo postavili podlogu, hajde sada da vidimo kako možemo da Brigu da pretvorimo u Čuđenje.

Ah, slatka misterijo života...

Najdivnija stvar o životu je neznanje kako će da se odigra. Da li govorimo o celom jednom životu, ili njegovom određenom poglavlju, ono što je fascinantno je njegova misterija; ne znanje je ono što obuzima našu maštu.
(Ako mi „ne znamo“ kako će nešto da se odigra, možemo da zamislimo – i to je već zabavno)
Neki od nas bi želeli da znaju, na primer, tačan trenutak svoje smrti. Mi možda kažemo da bismo voleli da znamo, ali zapravo, za većinu bi to predstavljalo više teret nego blagoslov.
Slično tome, pola zabave romase je intriga. Ako biste unapred znali ishod bez sumnje, to iskustvo bi zasigurno izgubilo svoju čar.
Rekavši sve to, može da vam se učini da „briga“ i nije tako loša stvar. Uostalom, mala je razlika između „intrige“ i „brige“, zar ne?
Ipak, „briga“ zamara Telo i Um mnogo više nego „intriga“. I svaka osoba bi radije bila „fascinirana“ mogućnostima, nego „zabrinuta“ zbog zastrašujućih ishoda.


„Sve je dobro“, kako bi današnja deca rekla

Već sam rekao da je zabrinutost objava da verujete da može da se desi nešto osim onoga što je najbolje za vas. Međutim, nepostojanje brige ne znači da vi znate šta će tačno da se desi. To jednostavno znači da vam je jasno da šta god da se desi, biće savršeno.
E sada, većini ljudi je teško da ovo prihvati. Šta god da se desi, biće „savršeno“? Da li se šališ? Ne.
Sve je savršeno, inače se ne bi događalo. Evolucija je proces u kome jedna stvar vodi drugoj na način na koji uvek, uvek, uvek podržava život i unapređuje plan Samog Života (što je da postane Više od Sebe). Život uvek želi da proizvede više života.
Pa ipak, kako ovo može biti istina? Zar nije činjenica da postoje neke stvari koje se dešavaju u životu koje ne podržavaju život, već ga okončavaju? Zar ne postoje crne rupe u prostoru? Zar ne postoje predatori u džungli? Zar se u ljudskom životu ne događaju nesreće? Zar ne može da nas zadesi nesreća? Zar je tragedija prosvetljenje?
Zar treba da se pretvaramo da se ništa „loše“ ne dešava i da stoga ne treba ništa da brinemo? I kako tragedija i smrt podržavaju život? Kako bol i patnja „unapređuju plan života“, što je da postane Više od Sebe?
Ovo su fer pitanja, ali ipak na njih se ne može odgovoriti sa površnim osvrtom na ono što se dešava ili pogledom na „izgled stvari“.
Ovde, kao i u svim stvarima, ne možemo „suditi prema izgledu“.


Pitanje perspektive

Činjenica je da sve što se dešava ima pozitivan ishod; sve što se dešava proizvodi konačnu dobrobit. Možda tako ne izgleda, ali to je zbog naše ograničene perspektive.
Gledano iz perspektive Duše (perspetkive koja ima korene u Večnosti), ne dešava se ništa što ne unapređuje Misiju Duše i Plan Života (koji su isto: da ponovo kreira, proizvede i iskusi Više od Sebe).
Shvatam da prihvatanje ove ideje zahteva nepokolebljivu veru u Proces Života. Ipak, nepokolebljiva vera u Život je ono na šta nas Život poziva. Ovaj zapanjujući skok u veri je svrha knjige Kada se sve promeni, sve se menja. „Sve“ što smo pozvani da promenimo, je sve što smo ikada mislili da znamo o Životu; sve što smo ikada mislili da razumemo; sve što smo ikada smatrali „istinom“.
WECCE nas poziva da bacimo knjigu pravila; da počnemo od početka; da ponovo započnemo svoju potragu za večnom istinom – kao da nismo ranije pronašli istinu.
Kada govorimo o veri u Proces Života, govorimo o veri u Boga. Razgovori sa Bogom nam govore da su reči „Bog“ i „Život“ jednake. Obe reči se odnose na istu stvar. Stoga, vera u Život je vera u Boga, a vera u Boga je vera u Život.
Lakše je verovati u Boga (ako uopšte verujete u Boga) kada vidite Liniju Logike koja se provlači kroz većinu svetskih religija i duhovnih sistema verovanja.
Ova logika prvo objavljuje da Bog postoji.
Drugo, objavljuje da je Bog Kreator. Bog je stvorio sve stvari, vidiljive i nevidljive, i nastavlja da skriva svoju moć iza svih kreacija do današnjeg dana.
Treće, ova logika objavljuje da je Bog dobar. Bog je ljubav. Božije namere su dobroćudne i Božija želja je da nam daruje blagoslove.
Neke religije nam takođe govore da Bog osuđuje i kažnjava, ali čak i za te religije, ove prve tri rečenice su istinite. Ovo je Linija Logike religioznih i duhovnih sistema verovanja širom sveta: Bog postoji, Bog kreira, Bog je dobar.
 

Komentari