Budina poruka: Da biste postali prosvetljeni ne treba ništa da radite

20.05.2013. Prosvetljenje

Ovo je četvrti deo jedne proširene serije o istraživanju o “prosvetljenju” kao ljudskom iskustvu. Prvi, drugi i treći deo mogu se naći u arhivi.

Na kraju prvog dela rekao sam da je opasnost od bavljenja prosvećenošću dvostruka. Pva opasnost je razmišljanje da je potrebno uraditi nešto određeno kako bi do nje stigli. I da ako to ne učinite, nećete je dosegnuti. Druga opasnost je mišljenje da je tvoj način da stigneš do nje najbrži, najbolji način.

U drugom delu pisao sam o tome kako je Paramahansa Yogananda, ili “Master”, kako je nazvan, došao u Ameriku i doneo tehniku “samoostvarenja”- koja označava “prosvetljenje”. Samoostvarenje ističe da kada shvatite ko je Sopstvo, postajete prosvećeni. A i Master je sebe opisivao kao prosvećenog. A inače i bio je prosvetljen. Bio je prosvećen jer je rekao da je prosvećen, i mrzim što moram da razbijem čini pod kojima su neki, ali da biste bili prosvećeni treba samo da izjavite da ste prosvećeni. Toliko je to jednostavno.

U trećem delu smo sagledali Druge “Mastere” i druge programe koji vode ka “buđenju” ili “prosvetljenju”, i to ne samo Paramahansa Yoganandi i Družina Samootkrivanja, već i Maharishi i Transcedentalna Meditacija, i ranije Werner Erhard i est program. Postoje mnogi programi, mnogi pristupi, mnogi putevi koje su razvili mnogi masteri. Postoji knjiga nazvana Mnogi Životi, Mnogi Masteri, koju je napisao moj prijatelj Brian Weiss, i on govori o činjenici da postoje mnogi putevi do vrha planine. Koji put, onda, mi preporučujemo? Kojim putem, onda, da ohrabrujemo druge da krenu? I na kraju trećeg dela ukazao sam na to da ćemo sagledati put kojim je Buda krenuo. Pa, onda… hajde da to uradimo.

Wikipedia nam saopštava da mnoge škole smatraju Kapilavastu, u današnjem Nepalu, za rodni grad Bude. Ova javna enciklopedija, takođe govori prema najstarijoj biografiji, da je Buda rođen u kraljevskoj Hindu porodici Kralja Sudodana, vođe Sakja plemena. Pre nego što je postao Buda, ovaj čovek je bio poznat kao Sidarta Gautama. Gautama je bilo porodično ime.

Otac je želeo da zaštiti Sidartu Gautamu od svakog znanja spoljašnjeg sveta, jer nije želeo da mali dečak tuguje ili bude uprljan time. I stoga je Sidarta bio držan unutar utvrđenja, koje je bilo prilično veliko, čitavog života. Ali jednog dana, kada je postao mladić i oženjen, Sidarta je preskočio zidove utvrđenja i uvideo kakav je život van utvrđenja. Spoznao je siromaštvo i bolest i zaraze i surovost i ljutnju i sva takozvana negativna iskustva koja mu niko nije dozvolio da iskusi dok je bio unutar kapija utvrđenja.

Upravo posle ovog iskustva on se odrekao svog bogatstva i svog luksuza, i svoje cele porodice. Napustio je svoju ženu i sve kod kuće i nestao je. I krenuo u potragu za značenjem svega toga. On je tako očajnički želeo prosvetljenje. “Šta mogu da učinim?”, upitao je svog Boga koga razume, “Šta mogu da učinim?” A onda je prošao kroz veoma rigorozne fizičke i mentalne discipline, od posta do celodnevne meditacije i do fizičkih vežbi svake zamišljene vrste. I to je trajalo neko vreme. Ne nedelju, ili dve, već duže vreme.

Usput je tražio druge mastere i pitao ih kako su oni dostigli ili se prebacili u iskustvo prosvetljenja, i on je činio kako su mu rekli, jer je želeo da oda počast masterima na koje je naišao duž njegovog puta. Ipak ništa mu nije donelo iskustvo prosvetljenja. To mu je samo donelo izgladnelo telo i život koji je bio pretežak, prepun fizičke i mentalne discipline i vežbanja. I, kako rekoh, još nije dostigao prosvetljenje.

I jednog dana Sidarta Gautama, frustriran zbog nikakvog napretka, je tvrdoglavo rekao, “Idem da sednem ispod onog drveta tamo i neću se pomaknuti dok ne doživim prosvetljenje. Sve sam pokušao. Pridržavao sam sve svih fizičkih disciplina, svih treninga, svih vežbi,svog gladovanja,svih dijeta, svog posta, i svih meditacija. Sada ću samo da sedim na zemlji. Umoran sam od svih ovih stvari, i neću ustati dok ne dosegnem prosvetljenje!”

I tamo je sedeo i nije radio ništa. Nije vežbao, nije meditirao, nije postio, nije radio ništa- samo je sedeo i nije radio apsolutno ništa. Sada, za nas je to teško da uradimo, jer, kao i Sidarta u početku, mislimo da postoji nešto što treba da uradimo kako bi dostigli prosvetljenje.

Sidarta je samo sedeo tamo i gledao svemir i jednostavno “postojao”. Noću bi zaspao tamo na zemlji. Brinuo se o osnovnim potrebama. I neki ljudi iz grada, pošto su uvideli da je on na nekoj vrsti unutarnjeg traganja, povremeno su mu donoslili činiju pirinča Ili vočku i on je opstajao a da se nije pomakao s tog mesta.

Onda je jednog jutra otvorio oči i shvatio da se oseća drugačije. Osećao se drugačije iznutra, i osećao se drugačijim u vezi svega sto je opažao izvan njega. On se promenio na jednom ključnom i važnom nivou – i to je znao. I rekao je tiho, “Ja sam prosvetljen.” Ljudi iz grada su mu prilazili i govorili, “Izgledaš drugačije, Serene. U miru si. Šta se dogodilo?”A on je jednostavno tiho ponavljao “Postao sam prosvetljen”. To nije bila pohvala, nije bilo hvalisanje, jednostavno je i tiho izjavljivao činjenicu.

I sve više i više ljudi je dolazilo k njemu, i upitalo,”Šta si učinio? Kako si dospeo na to mesto? Šta si učinio?”. Oni su videli da je on promenjen čovek i sada baš drugačiji od njih u pogledu njegovog iskustva . “Nauči i nas masteru. Postao si Buda. (ova reč se koristila da označi “probuđenog” ili “prosvetljenog”) Koja je tvoja tajna? Šta si učinio?” I Buda je rekao nešto zaista izvanredno, “Ne postoji ništa što morate da uradite.”

“Nakon svog ovog vremena, nakon svog tog samokažnjavanja, i izgladnjivanja tela, i pridržavanja fizičke discipline. Posle svog vremena shvatimo samo da to nema veze sa pričanjem molitvi na brojanje ili paljenjem tamjana ili sedenjem i meditiranjem više sati dnevno. Nema veze ni sa čim od toga. Može ako to vi želite. To može biti ako vama to odgovara. Može biti ako je to vaš put. Ali to nije neophodno.”

“Ja sam prosvećen jer sam shvatio da je prosvetljenje spoznaja da ne trebate ništa da uradite kako bi bili prosvetljeni. Prosto trebate biti to što ste upravo sada i onda napravite izbor u vezi toga, sa namerom i pažljivo.”

Buda je otkrio da možete odabrati da imate mir bez obzira šta se trenutno događa. Možete odabrati da volite bez obzira šta se događa. Možete odabrati da budete nežni bez obzira šta se trenutno događa. Možete odabrati da oprostite i da budete saosećajni i potpuno ok bez obzira šta se trenutno događa. Možete odabrati da budete mudri i da vam je sve o ovome jasno bez obzira šta se trenutno događa.

Zar to nije interesantno? Tužno je na neki način, kada pomislite na sav napor koji ljudi ulažu u to, uz dugogodišnje prilaženje prosvetljenju, samo da bi saznali da nije neophodno ništa. Već prosta odluka. Prost izbor.

E sada došao sam da vam dam unutrašnji “uvid” o tome kako da tražite i da dostignete prosvetljenje. I da vam kažem da ako ste pronašli mir, i radost i ljubav, i vi ste takođe, kao i Buda, kao Isus Hrist, kao Paramahansa Yogananda, kao Maharishi, prosvetljeni.

Moja priča je da sam, kao i svi ti masteri, i ja probao sve. Prvo sam izučavao ortodoksnu religiju. Svaki dan sam verno izgovarao mantre, jer mi je rečeno da je to formula koju koristite kako bi vam Bog odgovorio na vaše molitve. To je bila povorka , to je bio proces. U zavisnosti od izgovorenih molitvi određen broj puta tokom dana, može se dogoditi određeni ishod.

Pokušao sam da postim. Pokušao sam da meditiram. Pokušao sam da pročitam svaku knjigu koja bi mi pala pod ruke. Pohađao sam est. Bavio sam se transcedentalnom meditacijom. Učio sam transcedentalnu analizu. Hodao sam duž mnogih puteva, mnogih, mnogih puteva. I jednog dana sam doživeo van telesno iskustvo. Sad, to je bilo interesantno jer se nisam trudio to da doživim. Pokušavao sam da stvorim ishode pomoću posta. Pokušavao sam da stvorim ishode pomoću meditacije. Pokušavao sam da stvorim ishode pomoću molitvi uz brojanje i pomoću discipline, ali to mi nije donelo ono što sam želeo. Ali ovom prilikom samo sam pokušavao da zaspim. I samo sam zaspao. Ali tokom spavanja odleteo sam izvan tela nevoljno. Prosto sam otišao. I znao sam da sam otišao. Bila je to potpuna svesnost. Nisam bio u telu I znao sam to. Proživljavao sam ono što se naziva lucidnim snom.

Neću oduzimati vreme objašnjavajući ili opisivajući vam moje iskustvo, iako vam mogu reći da je bilo veoma stvarno, i stvarno je za mene i dan danas. Tokom života imao sam tri takva iskustva, još dva nakon ovog. I svako od ta tri iskustva dovelo me je na isto mesto: mesto apsoluta – glavnog A – I svesnosti. Neka vrsta AS sastanka: Apsolutna Svesnost. I kad sam se vratio s tog mesta(još nisam pronašao način da ostanem tamo na duže, i na neprekidan način) Vratio sam se s tri reči koje su zaustavile moj put. Da li želite da znate koje su to reči?


Ništa nije bitno.


Kakvu je predivnu poruku primila moja duša od Jedne Duše koja je Sve od Života. Ništa nije bitno? Kako je to moguće? Taj trenutak je promenio moj život. A smisao iza poruke ćemo sledeći put razmatrati. Pozvani ste da nam se pridružite.
 

Komentari