Ako nas Bog zaista voli, zašto onda želi da doživimo bol?

25.08.2014. RSB Za Čovečanstvo

Bog ne “želi nama” da doživimo bol. Bog ne “želi” bilo šta. Bog doživljava sebe kroz nas, i spoznaje Sebe na taj novi način. Bog ne dolazi kroz „ne-željeno“, nego iz Apsolutnog „Imanja“.


Dakle, reći da Bog “želi” da mi doživimo bol je jedna netačna tvrdnja. Kako god, to je više od obične semantičke igre. Verujem da je ova razlika veoma važna, jer ako mi mislimo da Bog želi da imamo bolna iskustva, onda nas to tera da verujemo da je Bog bezosećajan. (Uz put, ovo je Bog u kojeg najviše organizovane religije žele da verujemo.)


Sada možemo da prihvatimo istinutu sliku o Bogu koji ne “želi” od nas da imamo bolna iskustva, ništa više nego što On/Ona “želi” da ih izbegavamo. Bog ne daje prednost ni jednoj ni drugoj strani. Božiji proces, ako želite, nas jednostavno vodi ka stvaranju bilo čega što izaberemo. I sve što dolazi do nas – sve – mi biramo.


Znam da je nekima teško da u to poveruju. Nalazimo da nam je lakše da verujemo da nam Bog zadaje ova stravična iskustva. Treba da pronađete ironiju u tome.

Nemoćni da verujemo da to radimo sami sebi, mi prihvatamo da je mnogo lakše da mislimo da nam Bog to radi.
Neobično. Ipak, bio sam uveren od Boga da to precizno obrnuto dolazi. Mi sami sebi namećemo misli, svaku reč, svako iskustvo. Sada, zašto je tako…
Ljudska duša je večna. Ona je na putu beskrajne radosti, slaveći svaki aspekt života koji postoji, dozvoljavajući sebi da primeti i stvara, da doživi i bude ispunjena, Što Zaista Jeste.

Prva knjiga RSB je prilično jasna u objašnjenju “zašto se ružne stvari dešavaju dobrim ljudima”. Da bi sama duša spoznala i doživela sebe na određene načine, tako suprotne stvari moraju doći u taj prostor. Eto zašto, u momentu kada odlučite neke stvari u vezi sebe – bilo šta od svega – u Univerzumu postoje tačno suprotne stvari od toga koje dolaze u vaše živote, ako je to podrška za rast duše da bi to doživela.


Za ovo relativno postojanje koje doživljamo, vruće ne može biti ako nema hladnog, visoko ne može biti bez niskog, I vi ne možete biti bez onoga što niste vi. Dajem vam veoma kratak, veoma brz, odgovor na veoma veliko pitanje. Pročitajte ponovo prvu knjigu RSB, ako je potrebno, umesto da se ovim zarobite još više u nerazumevanju.


Majstori sve ovo znaju i razumeju, zbog toga se majstori nikada ne žale kada se na licu mesta pojave poteškoće i svi uslovi koji ih stvaraju. Majstori znaju i razumeju svaku osobu, mesto ili stvar da su u svojim životima postavljeni tu od njih samih, tako da mogu da pomeraju sami sebe u pravcu pravih i savršenih iskustava, kako bi mogli saznati Ko Su Oni Zaista.


Majstori takođe razumeju da niko od nas ne izvodi ovaj ples sam, da smo svi mi u ovome zajedno, da sve duše imaju puno razumevanje za ono što se dešava, i da se zato, kao partneri u igri života, pridružujemo u našu prisutnu zaboravnost, neki od nas igrajući ulogu “žrtve”, neki kao “sluge”, tako da možemo da kreiramo i ispunimo svrhu naših duša u ovim životnim vremenima. Pročitajte ponovo priču iz prve knjige RSB, “Mala Duša I Sunce”.
Isus je sve ovo razumeo, i zbog toga je pogledao one koji su ga razapeli i rekao “Oče, oprosti im, ne znaju šta čine”. On je razumeo da te ostale duše bukvalno nisu znale šta stvarno rade. To je zato što su zaboravili ko su oni zaista. I to su uradili nakon kratkog većanja, umesto, što su mogli ovog puta približno, da “odigraju ulogu sluge”. I, u momentu njihovog najvećeg služenja, oni su zavisili od vašeg prisećanja Ko Su Oni Zaista. Tako radeći, vi njih isceljujete od njihovih lažnih misli o sebi samima, mislima koje su im dozvolile da rade na taj način na prvom mestu, I tako vam obezbede šansu da saznate i doživite Ko Vi Birate da Budete.


Niko vam nikada neće doći – niko – bez poklona u rukama. Ova realnost je opisana detaljno u dodirima-srca u drugoj knjizi RSB, u kojoj mi je Bog rekao: “Šaljem ti samo anđele.”
Ne, Bog ne “brine” šta mi doživljamo; ne u smislu da Ona daje bilo kakvu prednost. Bog nas jednostavno posmatra i doživljava sebe na određen način, i poziva nas (i daje svu moć) da biramo ponovo.


Međutim, Bog ne kaže da je”smisao života da doživimo stvari”. U knjizi, Bog kaže da je smisao da mi stvaramo i doživljamo Ko Smo Mi Stvarno, i da mi odlučujemo i biramo, svakog momenta svakoga dana sa svakom misli, rečju i akcijom.


Bog nas takođe savetuje da ne sudimo iskustvima drugih ljudi, uključujući i malu decu koja vam izgledaju da neobično mnogo pate, ili su možda rođena sa fizičkim ili mentalnim izazovima, ili šta god. Za nas je prirodno da osećamo tugu, bes, da prolazimo kroz sve vrste emocija u vezi svih prividnih nepravdi, čak i da postane gorka naša pesnica koju podižemo ka nebesima.


Ipak, Bog kaže: “ Ne sudite, jer ne poznajete putovanje na koje se Duša upustila.” Bog takođe kaže da u momentima najveće tame “Ne podiži glas u osudi, radije budi svetlo u mraku i ne proklinji”.
 

Komentari