Najveći korak ka Samosvesnosti je Zadovoljstvo

19.09.2014. RSB Za Čovečanstvo

To je visok nivo postojanja koji se postiže samo nakon bogatog i raznovrsnog životnog iskustva i iskrene meditacije. Rečeno mi je da samo jedan od četiri čoveka dostigne ovo stanje u svom životu, od kojih gotovo svi nastave tako u svojim kasnijim godina.

Zadovoljstvo je stanje koje zrači čovekovu “ Potpunu Pomirenost ” sa načinom na koji se stvari odvijaju. To je potpuno i pozitivno prihvatanje fizičkog, mentalnog i duhovnog stanja. To je apsolutna ljubav prema sebi, samoopraštanje i samoprihvatanje.

U stanju Zadovoljstva, ne postoji potreba za nečim što nije sada, bilo da je u vezi sa čovekovim telom, umom, duhom, sa čovekovim unutrašnjim iskustvom ili spoljnim okolnostima. To je osećanje savršenstva i iskustvo tišine i unutrašnjeg mira. To je odsustvo samooptuživanja i samokritike. To je prisustvo osećaja sopstvene vrednosti.

Zadovoljstvo se uglavnom postiže postepeno ili “malim koracima”. Ne moraju se napraviti svi ovi koraci. Moguće je preskočiti neke od njih. Ipak, većina duša prođe sve faze.

Mali koraci ka Zadovoljstvu biće opisani ovde u toku narednih nekoliko nedelja.
Sada slede prva dva.

Napuštanje

Prva faza, ili mali korak na putovanju ka Zadovoljstvu je napuštanje. Ovo je trenutak u Kontinuiranom Životnom Ciklusu kada um svesno primeti da se duša odvojila od Izvora. Ovo se dešava u periodu od rođenja do trećeg meseca života, kad dete postane svesno da više nije u jedinstvu sa Izvorom.

Um odmah počinje da traži objašnjenje za ovo, i tokom prvih nedelja njegovog fizičkog života malo ljudsko biće je uvijeno u Kulturnu priču koja zadovoljava ovo nastojanje uma. To je Priča o Razdvajanju.

Ponavljano izlaganje ovoj Priči, kroz slušanje o njoj iznova i iznova i kroz direktno doživljavanje spoljašnje realnosti, čini da malo ljudsko biće da napusti svoju Unutrašnju Svest Jedinstva sa Tvorcem. Ovo je prirodan deo Procesa Samosvesnosti.

 


U tom procesu:
• Prvo, Sveto Biće, poznato kao mlado ljudsko biće, postaje svesno sebe.
• Drugo, postaje svesno drugih.
• Treće, shvata da je Biće kojeg je sada svesno je individua- Biće za sebe.


Unutar Svesti ovog mladog bića postoji sećanje na Veliki Izvor, Veliko Biće, od kojeg je odvojeno, ipak više ne doživljava da je deo ovog Izvora. U nekom trenutku napušta ovo sećanje zahvaljujući iskustvu koje trenutno doživljava. Napuštanje je korak koji napravi gotovo svako ljudsko biće.

Ovo nije tužan momenat u evoluciji Bića, već znak rasta. Jedino bi bio tužan (u ljudskom smislu te reči) ako ljudski um ne bi rastao iznad te tačke.

Uslovi

Druga faza, ili mali korak, na putu do Zadovoljstva je Uslov. Ovo je trenutak kada um počinje da doživljava prirodan vapaj za doživljajem Izvora, od kog intuitivno zna da je odvojen, kao što na ljudskom nivou dete ima prirodan vapaj za svojom majkom.

Biće sada razume da je odvojeno od iskustva koje bi želelo da ima. Mladi um počinje da traži odgovor na ovu spoznaju. Mora da postoji nešto što može da učini. Naučilo je da moli svoju zemaljsku majku radeći određene stvari na određen način. Možda, mladi čovek shvata, može da moli svoj neviđenog Tvorca na isti način, radeći određene stvari.

Nakon što ovo poptuno shvati, i ako je potpuno netačno, detetovu procenu potvrđuju njegovi odrasli učitelji, koji mu pokazuju kroz dela i reči, sve više o čovekovoj Kulturnoj Priči o Odvajanju.

U nekom trenutku mlado Biće dolazi do spoznaje da ipak postoji nešto što može da učini- ustvari uslov da uradi određene stvari- da bi moglo da se vrati jedinstvu sa Izvorom koje je nekada iskusilo.

(Izvor može biti nazvan različitim imenima, u zavisnosti u kom delu Zemlje je Biće rođeno. Za svrhe ove diskusije koristiće se reč „Bog“).

Mlado Biće će početi da sakuplja ideje, koje je dobilo iz svog okruženja, da nije dovoljno dobro, da ne vredi, da se može vratiti Bogu jednostavno ostajuću u svom prirodnom stanju. Biće zatim traži svaki način i sva moguća sredstva da postane vredno. Želi da učini šta je potrebno da bi se vratilo Bogu i da bi iskusilo prisustvo Boga još jednom. Sada potpuno razume da je odvojeno od Boga i potpuno prihvata da postoji uslov koji mora da ispuni da bi tom stanu došao kraj. Uslov je korak koji od deset ljudi, načini njih osam.

Ovo nije tužan momenat u ljudskoj evoluciji, već znak rasta, pošto Biće razume da je njegova „kuća“ pored Boga i želi da učini nešto da se tamo vrati. Jedino bi bilo tužno ako čovek ne bi nastavio rast dalje od ovog saznanja.

(Treba napomenuti da sva veoma mlada ljudska bića veruju da mora postojati nešto što mogu učiniti da bi iskusili ponovno jedinstvo sa Izvorom, ali nije svima rečeno da postoji uslov koji moraju da ispune da bi se to desilo. Neki nikada ne saznaju za ovaj uslov, i tako izbegnu njegovo prihvatanje kao svoje istine. Nekolicini njih je rečeno da ne postoji ništa što treba da urade da bi se vratili Izvoru. Dok su drugi – verovatno najmanji procenat njih - odrasli u supkulturi koja im govori da su oni taj Izvor kome priželjkuju da se vrate. Najveći broj razvijenih bića - kao što je navedeno gore, možda osam od deset – je odgajano u okruženju koje neprestalno govori o Uslovu koji moraju ispuniti da bi se vratili Bogu).
 

Komentari