Anđeli i vodilje

21.11.2013. Tekstovi

Pre neki dan sam dobio pitanje čitaoca koje se tiče andjela. Da li su andjeli duhovi koji su nekada živeli na zemlji? Da li imamo andjela čuvara? Da li su neke duše vezane za zemlju? Da li im treba pomoć da “predju na drugu stranu”?  Postoje ljudi koji su imali iskustvo bliske smrti i tvrde da su pričali sa visoko duhovnim bićima. Da li su to andjeli?

Postoji veliko interesovanje za temu andjela trenutno. Knjiga 3 dotiče ovu tematiku. Reći ću vam koje je moje razumevanje.

Da, andjeli postoje. Upravo su to: andjeli. Predivna bića ljubavi koja pomažu svaki momenat  u našoj realnosti. Postali su vrlo vezani za nas i na taj način nam jesu zaštitnici. “Lebde” iznad nas i rukovode donekle opasnostima u fizičkom svetu oko nas.

Primeri? Vozač koji ide pravo ka nama, ali skreće u poslednjem trenutku. Rupa u ulici koju u poslednjem trenutku zaobilazimo. Kofa sa bojom koja pada sa petog sprata zgrade, ali nas maši  za nekoliko metara. Čak i emotivne kolizije. Osećaj “ugristi se za jezik” koji nas preplavi u poslednjem trenutku, čuvajući nas izgovaranja nečega što zapravo ne mislimo i što bi nanelo bol.

Ta osećanja, ti manevri fizičke forme, manifestacije andjela, koji hodaju delikatnom linijom, čuvajući nas od boli života bez prevelikog mešanja jesu njihove intervencije.


Da li su oni “andjeoska stvorenja” koja nikada nisu imali ljudsku formu ili su duhovna bića koja su nekada živela na zemlji? To je veoma dobro pitanje. Neki bi rekli da su oba. Razumem da imamo dve vrste pomagača. Postoje “vodilje”: to su duhovi inkarniranih bića. I postoje “andjeli”: duhovi koji nikada nisu inkarnirani – “Prsti Boga”, koji nas potapšu po ramenu, da nas upozore na opasnost, podržavaju nas u trenucima tuge, plešu sa nama u trenucima radosti.

Prethodno inkarnirane duše koje biraju da nam budu „vodilje“ rade to iz ljubavi prema nama. To mogu biti bića koja su nam za života bila jako bliska ili su učestvovali u našem životu na neki način. Odabrali su da nam budu blizu jednostavno zato što su nam bliski (osećaju povezanost sa nama) i drago im je da nas vode s’vremena na vreme.

Vodiči, za razliku od andjela, nisu sa nama stalno. Imaju druge stvari kojima se bave, druge avanture, izazove i „odrastanja“ u iskustvu nečega što zovemo „život posle smrti“. Ali, dolaze ka nama čim osete da su nam potrebni ili kada ih pozovemo. Jer su delili sa nama poseban odnos za života i mi ih često možemo „osetiti“ u našem svakodnevnom životu.

Prisustvo andjela je eteričnije iskustvo, ako ga uopšte i osetimo. Ipak, njihova moć je veća od vodilja, ako mogu tako da se izrazim. Ne radi se o „moći“ , ali ljudske reči nas izdaju u ovakvim opisima viših realnosti. Možda bi reč svrha bila prikladnija. Ili neka nova, kombinacija te dve. Njihovo instant posredovanje može promeniti kurs i pravac fizičkih i emotivnih dogadjaja. Vodiči nemaju ovu „moć“.

Ljudi su vezani za zemlju jer tako biraju. Postoje duhovi koji im pomažu da „predju na drugu stranu“, ali nijedan andjeo, niti biće bilo kog nivoa, čak ni Bog ne mogu da se umešaju u našu slobodnu volju. Nikada.

Uopšteno govoreći, duhovi sa kojima ljudi tvrde da su imali razgovore i interakciju su vodiči (uglavnom, voljeni koji nisu više sa nama) ili oni drevni (duše jednom inkarniranih bića) a ne ona bića koja nazivamo andjelima.  Imao sam takvu interakciju 1980-te godine koja je duboko promenila moj život.

Kada napustimo telo, posao andjela je završen, da tako kažemo. Andjeli su doslovno „prsti Boga“. Oni su Božiji duh, koji se kreće ka formi (ipak, eteričnoj). To je Sveti Duh koji se spominje u tako mnogo duhovne literature. On je deo jedine duše koju poznaje. Njegova osnovna funkcija je da informiše o fizičkom. Kada opet postanemo nefizička bića, mi već znamo čemu nas Sveti Duh informiše.

Ukratko, Sveti Duh je naša veza izmedju duhovnog i fizičkog. Kada napustimo naša tela i postanemo slobodni ponovo imamo iskustvo vrhunske stvarnosti i to što nas povezuje sa tim nije više potrebno. Mi smo ta veza. Uistinu, mi i vrhunska stvarnost smo jedno.


To je istina i za to Ko Smo Zapravo u fizičkim telima. Samo toga nismo potpuno svesni.
I Sveti Duh je deo našeg prisećanja i donosi nam informaciju iz druge oblasti o absolutnosti našeg fizičkog iskustva u ovom telu.
Aspekt „Sveti Duh“ radi kroz mene upravo sada dok ovo pišem. To je moj „andjeo čuvar“ ovog trenutka!

S’ljubavlju...

Neale
 

Komentari