Ko Ste Zaista Vi?

14.04.2013. Tekstovi

Većina ljudi, uključujući i mene, većinu svog života je provela živeći sa Pogrešnim Identitetom. Prvi korak na Osmostrukom putu ka Božanstvu je da...


... prestanete da se svetom krećete na takav način; da odlučite Ko Ste Zaista. Ja svakog dana (da, radi se o svakodnevnoj odluci i svakodnevnom izboru) moram da odlučim ko sam. Moram da izaberem svoj identitet.

Ja to shvatam ovako: kada se radi o tome kako razmišljam o sebi, imam par opcija.

Opcija 1: Mogu sebe da smatram Hemijskim Bićem, ili “Logičnim Biološkim Incidentom”. Drugim rečima, logičnim ishodom biološkog procesa u kome su učestvovala druga dva biološka procesa koje nazivamo mojim roditeljima.

Ako bih sebe smatrao Hemijskim Bićem, morao bih sebe da smatram i nekim ko sa Širim Procesima Života nije povezan ništa više nego kao što su to ostale hemijske ili biološke vrste. Kao što je to slučaj i sa ostalima, život bi uticao na mene, a ja na njega gotovo nimalo. Nikako ne bih mogao da stvaram događaje, osim u najmanje izraženom, najposrednijem smislu. Mogao bih da stvaram novi život (sva hemijska bića imaju sposobnost da se razmnožavaju), ali ne bih mogao da stvaram ono što život čini onim što jeste, a to je mogućnost da se “javi” u bilo kom trenutku.

Dalje, kao Hemijsko Biće smatrao bih da je moja sposobnost da stvaram namerne reakcije na događaje i okolnosti u mom životu veoma ograničena. Video bih sebe kao stvorenje navike i instinkta kome su na raspolaganju samo osnovni resursi koje mu nudi fundamentalna biologija.

Video bih sebe kao nekoga ko raspolaže sa više resursa nego kornjača, jer mi je biologija, naprosto, podarila više. Video bih sebe kao nekoga ko raspolagaže sa više resursa nego leptir, jer mi je biologija, naprosto, podarila više. Video bih sebe kao nekoga ko raspolaže sa više resursa nego majmun ili delfin (u ovim slučajevima možda čak i ne sa baš mnogo više) jer mi je biologija, eto, toliko podarila. I to je sve što bih bio u stanju da vidim, kada se radi o meni i resursima kojima raspolažem.

Video bih sebe kao nekoga ko mora da se nosi sa životom od danas do sutra, onako kako me šta snađe, uz možda malčice nečega što bi moglo da liči na “kontrolu” zasnovanu na planiranju unapred, itd., ali bih znao da bi u bilo kom trenutku sve moglo da krene i na pogrešnu stranu — što bi se često i dešavalo.


Opcija 2: Mogu sebe da smatram Duhovnim Bićem koje naseljava biološku masu koju nazivamo “telom”.

Ako bih smatrao da sam Duhovno Biće, doživljavao bih sebe kao nekoga čije moći i sposobnosti daleko prevazilaze one kojima su obdarena jednostavna hemijska bića — koja prevazilaze osnovnu fiziku i njene zakone. Znao bih da mi te moći i sposobnosti pružaju izvesnu kolaborativnu kontrolu nad spoljnim elementima mog Pojedinačnog i Kolektivnog Života, kao i potpunu individualnu kontrolu nad unutrašnjim elementima — što bi značilo da imam apsolutnu sposobnost da stvaram sopstvenu realnost, jer moja realnost nema nikakve veze sa stvaranjem spoljnih elemenata u mom životu već se svodi isključivo na to kako reagujem na postojeće elemente.

Kao Duhovno Biće bih, takođe, znao da sam ovde (na zemlji) iz duhovnih razloga. U pitanju je svrha koja je veoma usko fokusirana i koja nije ni na kakav direktan način vezana za moje zanimanje ili karijeru, za moju zaradu, imetak, uspeh ili mesto u društvu, kao ni za bilo koji od spoljnih uslova ili okolnosti u mom životu.

Znao bih da je smisao mog života veza sa mojim unutrašnjim životom — i da to, do koje sam mere uspeo da ispunim svrhu svog postojanja, veoma često može da utiče na moj spoljni život. Unutrašnji život svake osobe, naime, kumulativno proizvodi spoljni život kolektiva, tj. onih ljudi kojima sam okružen, i onih koji okružuju one koji okružuju mene. Na taj način ja, kao Duhovno Biće, učestvujem u evoluciji moje vrste.


Ja se svakoga dana odlučujem za Opciju 2. Nema garancija da je ova opcija ispravna. Ja u svojoj duši znam da je to tako, ali ne mogu da garantujem nikome drugom — niti bih pomislio da tako našto radim — da je “ono što ja znam da znam” naprosto “prava stvar”. Sa druge strane, shvatio sam da život sa prvom opcijom u mojim svakodnevnim susretima ne proizvodi iskustva koja priželjkujem. Ne omogućuje mi onaj život koji želim da živim. Samim tim, biram opciju 2.

A vi?

 

Komentari